Foto: Flickr / Nevena Kukoljac
Sumiranje godine za nama uveliko traje, a Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) nam otkriva još jednu u nizu teških i uzavrelih istina: Srbija je doživela najtopliju godinu u istoriji merenja, odnosno od 1951. Bez obzira na eventualna razlikovanja u analizama, isto pokazuju i podaci Službe za klimatske promene, Kopernikus.
„Najnovije obaranje rekorda za najtopliju godinu u Srbiji, koja je do pre neki dan bila 2019, kao i činjenica da je deset najtoplijih godina osmotreno od 2000. do danas, jasno pokazuje da smo veoma ozbiljno ‘zagazili’ u proces ubrzanog zagrevanja planete”, naglašava dr Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Kako on upozorava, ovo neće stati sve dok i dalje budemo dodavali ugljen-dioksid u atmosferu koji je milenijumima bio „zarobljen” u uglju, nafti ili gasu duboko ispod površine Zemlje.
I u Beogradu, 2023. oborila je rekord za najtopliju godinu, a merenja sežu do davne 1888. kada je u prestonici osnovana prva meteorološka opservatorija. U većem delu zemlje bilo je toplije za 1-2 °C u odnosu na referentni period (1991-2020), navode iz RHMZ-a.
Važno je uzeti u obzir da se ovaj referentni period odnosi na poslednjih trideset godina, kada je ozbiljni porast temperature već zabeležen. To znači da je 2023. godina bila još toplija u poređenju sa predindustrijskim razdobljem, pre početka besomučnog sagorevanja fosilnih goriva.
Uprkos tome što je Božić doneo prvi ovogodišnji sneg u našem glavnom gradu i širom zemlje, staru godinu smo u Beogradu ispratili bez belih pahulja – deveti uzastopni put.
Ali nije samo taj 31. decembar bio presudan za prošlogodišnji sumorni bilans.
Verovatno se sećate neuobičajeno toplog oktobra u Srbiji kada smo umesto kaputa nosili majice kratkih rukava, a koji je bio tek jedan mesec tokom najtoplije jeseni kod nas, obeležene tropskim danima sa temperaturama preko 25 °C.
Po prvi put u istoriji merenja, u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu registrovani su letnji dani (20+ °C) – u decembru.
Kada govorimo o temperaturnim ekstremima, i presedanima izazvanim klimatskim promenama, ne smemo izgubiti iz vida da smo u nepovoljnijem položaju od ostatka sveta. Dok je planeta toplija, u proseku, za 1,2 °C nego u drugoj polovini 19. veka, pojas Mediterana, u kojem se nalazi i naša zemlja, zagrejao se još i više – za 1,8 °C.
„Samim tim, izazovi koje donose klimatske promene kod nas ‘dolaze ranije’”, objašnjava Đurđević.
I ne samo to.
Naš sagovornik takođe ističe da je domaći spisak opasnosti koje se intenziviraju zbog klimatskih promena nešto duži od globalnog – to uključuje toplotne talase, suše, poplave, intenziviranje oluja, povećani rizik od šumskih požara, degradaciju zemljišta…
„Naposletku, trenutni stepen tehnološkog razvoja i ekonomski kapaciteti našu zemlju čine dodatno ranjivom, pa ne čudi činjenica da smo jedna od najranjivijih ako ne i najranjivija zemlja u Evropi”, kaže on.
Rekordno topla godina u Srbiji samo je delić šire slike s obzirom na to da je 2023. i globalno gledano bila najtoplija u istoriji merenja.
Ovakvo stanje delimično je rezultat i prirodnog fenomena El Ninjo, koji zagreva tropske delove Tihog okeana, ali ima prostorno širi uticaj na klimu. Međutim, odlučujući faktor ostaju ljudi, odnosno antropogene klimatske promene.
„Grubo govoreći, u godinama kada se javi, doprinos El Ninja većim odstupanjima temperature iznosi maksimalno oko deset procenata”, konstatuje dr Vladimir Đurđević. „Primera radi, ako je odstupanje u odnosu na predindustrijsko razdoblje za 2023. godinu procenjeno na oko 1,4 °C, doprinos El Ninja je maksimalno 0,2 °C, ali i to je upitno s obzirom da se vrhunac ovog fenomena očekuje tek 2024.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
A da li El Ninjo, koji se javio sredinom prošle godine, stiže i do nas?
Kako priča Đurđević, u slučaju Srbije, njegov doprinos je još manji i nije tako jednoznačan.
„Od pet najtoplijih godina u Srbiji, dve su se dogodile kada na sceni bio potpuno suprotni fenomen, tzv. La Ninja, kada na površini Tihog okeana dominiraju hladne vode, pa planeta bude za nijansu hladnija”, naglašava.
Prema njegovim rečima, ovogodišnji El Ninjo jeste povećao šanse da se obori rekord za najtopliju godinu u našoj zemlji, ali daleko od toga je on bio presudan.
„Ponovio bih da je učestalo obaranje toplih rekorda direktna posledica dodavanja ugljen-dioksida u atmosferu od strane ljudi, i sve dok nastavljamo da ga dodajemo Zemlja će postajati sve toplija i toplija, pa i Srbija sa njom.”
