U gradu Naning na jugozapadu Kine, proteklog vikenda pušteno je u rad prvo veliko skladište energije sa natrijum-jonskim baterijama u toj zemlji, ukupnog kapaciteta deset megavat-časova, koje može da se napuni do 90% za svega deset minuta.
Kako prenose nacionalni mediji, prvog dana distribuirano je deset hiljada kilovat-časova novoproizvedene, uskladištene struje koja je podmirila dnevne energetske potrebe i do 1.500 domaćinstava.
Iako i samo ovo dostignuće šalje signal o mogućoj masovnijoj primeni nove, potencijalno isplativije tehnologije za skladištenje energije, reč je zapravo tek o prvoj fazi mnogo većeg projekta, preciznije – deset puta većeg: po završetku izgradnje, kapaciteti skladišta energije u Naningu povećaće se na 100 megavat-časova.
Ali šta to znači u praksi?
Prema procenama, završen projekat će u toku godine isporučiti 73 miliona kilovat-sati čiste struje što je dovoljno da pokrije godišnju potrošnju trideset pet hiljada domaćinstava. Zahvaljujući natrijum-jonskim baterijama, očekuje se smanjenje emisija ugljen-dioksida koje zagrevaju planetu za 50 hiljada tona.
Poređenja radi, to je ekvivalentno količini koju za godinu dana zarobi skoro 2,4 miliona stabala pod pretpostavkom da jedno drvo, u proseku, upije dvadeset jedan kilogram ugljen-dioksida godišnje.
Kako kažu u kompaniji koja upravlja elektromrežom China Southern Power Grid, natrijum-jonske baterije rade po sličnom principu kao litijum-jonske sa razlikom u materijalu katode: natrijum-jonske sadrže natrijum-jone, a litijum-jonske – litijum-jone.
Iz kompanije navode da natrijum-jonske baterije imaju nekoliko prednosti u odnosu na litijum-jonske uključujući obilne rezerve sirovina do kojih je lako doći i bolje performanse na niskim temperaturama. Naime, skladište energije sa natrijum-jonskim baterijama može da radi u „debelom” minusu, i do -40 °C (pa čak do +80°C!), što ih čini odličnim izborom za hladnija podneblja.
Povrh toga, ova tehnologija je takođe i isplativija. Prema rečima eksperta Čena Mana iz China Southern Power Grid, masovna primena velikih natrijum-jonskih skladišta enegije mogla bi da smanji troškove između 20 i 30%. Međutim, mana ovakvih baterija je kraći životni vek u poređenju sa široko zastupljenim litijum-jonskim.
Kina inače raspolaže zavidnim kumulativnim kapacitetom za skladištenje energije od preko 35 miliona kilovat-časova, i to pretežno litijum-jonskih baterija, koje su prisutne na ovom tržištu oko dve decenije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Premda je zemlja i dalje veoma zavisna od uglja, pomoću kojeg je prošle godine proizvela 60% struje, energetska tranzicija hvata zamah i obnovljivi izvori beleže impresivan napredak.
Kina planira da dostigne karbonsku neutralnost do 2060. godine. Koliko će joj na putu ka dekarbonizovanoj budućnosti poslužiti natrijum-jonske baterije, ostaje da se vidi.
Uprkos tome što je tek u povoju, ovo tehnološko rešenje za skladištenje energije je sve popularnije širom sveta. Tako je krajem aprila, u Sjedinjenim Američkim Državama, pokrenuta proizvodnja u prvoj komercijalnoj fabrici natrijum-jonskih baterija.
