Nemački savezni parlament Bundestag i savezno veće Bundesrat u petak su usvojili novi zakon koji podrazumeva zatvaranje svih termoelektrana na ugalj u ovoj zemlji do 2038. godine, a sve u cilju postizanja klimatskih ciljeva i ugljenično neutralne privrede do 2050.
Nemačka je jedna od država Evropske unije koje su se u bliskoj prošlosti najviše oslanjale na ugalj, tako da činjenica da se ova zemlja i zakonski obavezala da će prekinuti proizvodnju struje pomoću ovog energenta predstavlja dobru vest. Međutim, imajući u vidu poslednje trendove, mnogi smatraju da je nemački plan trebalo da bude ambiciozniji.
Ovaj zakon omogućava primenu ranije prihvaćenog takozvanog klimatskog paketa, koji predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz svih sektora za 55 odsto do 2030, u odnosu na nivoe emisija iz 1990, kao i postizanje udela od 65 odsto obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne struje.
Takođe, Zakon podrazumeva izdvajanje sume od 50 milijardi evra za zaposlene u rudnicima i termoelektranama na ugalj, ne bi li se ublažio finansijski udar preusmeravanja na obnovljive izvore energije u pogođenim regijama.
Trenutno se četvrtina proizvedene energije u Nemačkoj dobija iz elektrana na ugalj, a iako je poslednji rudnik antracita u Nemačkoj zatvoren 2018, on se i dalje uvozi iz drugih zemalja, dok se lignit eksploatiše iz nemačkih rezervi. Uvozom, koji će po svemu sudeći biti neophodan do 2038, Nemačka samo prebacuje deo svog ugljeničnog otiska u inostranstvo, navodi se na nemačkom veb-portalu Deutsche Welle.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Klimatski aktivisti, koji su održali protest prošlog petka ispred sedišta Hrišćansko-demokratske unije nemačke kancelarke Angele Merkel, smatraju da prihvaćene mere nisu dovoljno ambiciozne i efikasne da bi se sprečile posledice globalnog zagrevanja.
„Nemačka, zemlja koja sagoreva ogromne količine lignita, gledano na svetskom nivou, opteretiće buduće generacije ugljen-dioksidom za još 18 godina“, rekao je za Associated Press nemački izvršni direktor organizacije Greenpeace Martin Kajzer. Kajzer je takođe optužio nemačku kancelarku da pravi „istorijsku grešku“ i da bi napuštanje uglja do 2030. poslalo jasnu poruku o važnosti ambiciozne klimatske politike ostalim zemljama Evrope i sveta.
