Restrikcije vode i briga da će slavine u potpunosti presušiti postaju svakodnevica za sve veći broj stanovnika. Trenutno se, sa nestašicom vode od najmanje mesec dana svake godine suočava oko 2,7 milijardi ljudi, na svim kontinentima, prema podacima Svetske organizacije za prirodu (WWF). Situacija je naročito kritična u gradovima i urbanim područjima u kojma broj stanovništva najbrže raste.
Klimatski modeli sugerišu da će ekstremni vremenski događaji, poput suša, postati sve snažniji sa porastom prosečne globalne temperature. Kako se populacija povećava, lokalne vlasti će imati sve veće poteškoće da obezbede dovoljno vode za sve.
Pogođeni gradovi koji nemaju dovoljno vodnih rezervi često moraju da preduzmu hitne mere, poput ograničenja korišćenja i racionalizacije upotrebe vode.
Suša može negativno uticati na poljoprivredu, vodosnabdevanje, proizvodnju energije, zdravlje ljudi i mnoge druge aspekte društva. Uticaji variraju u zavisnosti od vrste, lokacije, intenziteta i trajanja suše, a u svetu gotovo da nema oblasti koja je potpuno imuna na nju.
Zbog toga lokalni stručnjaci i vlasti razvijaju posebne strategije održivog upravljanja koje imaju za cilj da pripreme gradove na suvlje klimatske uslove u budućnosti.
Kako klima nastavlja da se menja, mnoga istorijski vlažna područja će verovatno imati povećane padavine i povećan rizik od poplava, dok će istorijski suva područja verovatno imati manje padavina i povećan rizik od suše, ističe prošlogodišnji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).
Sve više istraživanja podupire tezu da klimatske promene naveliko čine mnoge delove sveta sušnijim, i da će suše verovatno imati sve veći uticaj kako se planeta bude dalje zagrevala. U međuvremenu, naslove medija ispunjavaju zabrinjavajuće slike iz različitih krajeva sveta koji se suočavaju sa rekordno niskim rezervama vode, osušenim usevima i dugim vrućinama.
Godina kada je Kejptaun gotovo u potpunosti ostao bez vode
Jedan od drastičnijih i medijski najviše ispraćenih primera je kada se pre nešto više od tri godine Kejptaun u Južnoj Africi opasno približio onome što je opisano kao „Nulti dan“ – odnosno trenutak kada bi oko četiri miliona stanovnika u potpunosti ostalo bez vode. Do ove krize dovela je neočekivano duga suša koju je prouzrokovalo trogodišnje smanjenje padavina na zapadu ove zemlje. Nestašica vode je praktično ispraznila sve lokalne rezervoare, a kako bi izbegli najgori scenario vlasti zemlje su uvele restrikcije vode.
Iako je jug afričkog kontinenta i ranije u istoriji imao problema sa sušama mnoga istraživanja među kojima je i jedno nedavno objavljeno u naučnom časopisu PNAS ukazuju da su klimatske promene učinile ovaj događaj pet do šest puta verovatnijim u odnosu na početak 20. veka. To znači da posledice globalnog zagrevanja za ovaj region nisu daleka budućnost, već su uveliko deo svakodnevnice. Nažalost, to nije izuzetak u svetu.
Srbiju u budućnosti očekuju ozbiljni izazovi kada je u pitanju vodosnabdevanje
Srbija je takođe među zemljama koje su veoma pogođene sušom. Samo od 2000. godine našu državu je pogodio veliki broj suša koje su izazvale štetu veću od pet milijardi evra. Građanima je posebno u sećanju ostala suša iz 2003. koja je najjača ikada zabeležena, a vrlo snažna je bila i suša iz 2012.
Profesor Vladimir Đurđević u svom autorskom tekstu za naš sajt navodi da je u Srbiji jasno uočen povećan broj intenzivnih suša tokom toplijeg dela godine, i da će se u slučaju neispunjavanja Pariskog sporazuma taj trend još više pojačati u budućnosti.
Prošlog leta se u Srbiji veliki broj gradova, među kojima su i Arilje, Čačak, Gornji Milanovac i Topola, suočio sa restrikcijama u snabdevanju vodom zbog niskog vodostaja reka i nedostatka padavina. Jasno je da našu zemlju čak i pri umerenijim scenarijima budućeg zagrevanja čekaju problemi kada je u pitanju vodosnabdevanje, i za potrebe poljoprivrede, ali i za potrebe građana.
Nezapamćena ‘megasuša’ na zapadu Sjedinjenih Američkih Država
I za više desetina miliona Amerikanaca na zapadu SAD-a neuobičajeno uporna suša je postala deo svakodnevice. U ovom delu zemlje stanovnici proživljavaju sušni period kakav nije zapamćen više od 1200 godina. Trenutna megasuša na zapadu, kako je dobila naziv, traje više od 22 godine. Stroge mere očuvanja vodnih rezervi ne sprečavaju gubitke useva, a među stanovništvom vlada stalna zabrinutost da će isušena vegetacija izazvati opasne šumske požare.
Zbog pretežno polusušne i pustinjske klime zapadnog dela SAD-a, suše su prirodna pojava širom regiona. Međutim, regionalna klima nije jedini krivac za njenu rekordno dugu aktivnost. Da su klimatske promene dobrim delom pogoršale sušu i da bi ona mogla da potraje najmanje još godinu dana pokazala je nova studija publikovana u časopisu Nature Climate Change.
Trinaest godina suše u Čileu
Na južnoameričkom kontinentu, stanovnici Čilea se takođe nose sa nezapamćenim sušnim periodom koji u njihovoj zemlji traje već 13 godina. Zvaničnici ove zemlje procenjuju da je dostupnost vode u severnom i centralnom delu države opala za 10% do 37% u poslednjih 30 godina, i da bi mogla da padne za još 50% do 2060.
Posledice suše proizvele su ogroman gubitak useva kao što su krompir, pirinač, kukuruz, pasulj, voće i vinogradi. Zbog smanjenog prinosa hrane i stočarstvo beleži pad proizvodnje, pa se očekuje manje mleka, mesa i vune. Istovremeno u glavnom gradu, Santjagu, u kojem živi preko 6 miliona stanovnika, uvodi se kompleksan plan očuvanja i racionalnog korišćenja vode.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Moraćemo da postanemo pažljiviji u upravljanju vodom
Dok sušnija budućnost – a u nekim slučajevima i sadašnjost – predstavlja značajne izazove za upravljanje vodnim resursima, postoje i brojne mogućnosti za ublažavanje najgorih uticaja.
Osnovni cilj svakako treba da bude smanjenje gasova sa efektom staklene bašte čime se ograničava obim klimatskih promena i smanjuje rizik od suše u mnogim regionima, smatraju stručnjaci.
Druga rešenja uključuju politike za poboljšanje očuvanja vodnih resursa, njihovo racionalnije koriščenje i razvoj adekvatne infrastrukture na mestima gde je ona na niskom nivou. Eksperti napominju da klimatske promene ne smeju da budu izgovor neodogovrnim vladama da zanemare svoju infrastrukturu i da za svaku nestašicu vode okrive nove klimatke uslove.
Izgradnja zelene infrastrukture u urbanim područjima može da podstakne akumuliranje vode u zemljištu i postepeno punjenje rezervoara, kao i da donese mnoge druge benefite životnoj sredini koja trpi učestale suše.
Pored navedenog svako može da doprinese tako što će biti svesniji suša u svom regionu. U toku sa trenutnim dešavanjima pojedinac može da bude informisan putem evropske opservatorije za suše.
Način na koji koristimo vodu za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta ili povlačenje vode iz dugotrajnih izvora podzemne vode, menjamo površinu zemljišta kroz krčenje šuma, širimo obradive površine i slično, takođe može igrati ključnu ulogu u izgradnji otponijih sistema.
Situacija je zabrinjavajuća, ali još uvek ima dovoljno vremena za reakciju, međutim ukoliko donosioci odluka i građani zajedno ne krenu u rešavanje ovih problema, scene poput onih iz filma Mad Max više ne bi morale da budu rezervisane samo za naučnu fantastiku.
