Foto: Nevreme Team
Juče, 14. juna, stanovništvu Vojvodine i Beograda je, na inicijativu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), stigla SMS poruka sledeće sadržine:
Nešto kasnije, vreme se zaista smračilo, a prethodno vedar, topao dan širom upozorenih teritorija postao je olujan: usledili su snažni pljuskovi, jaki vetrovi, grmljavina i grad.
Posledice možemo da vidimo po društvenim mrežama: snimke grada kako pada, oborena stabla, uništene automobile, ulične poplave…
Tokom jučerašnjih, apokaliptičnih nepogoda koje su tutnjale delovima zemlje, najviše kiše palo je u Beogradu – 26,9 mm. Iako potopi na ulicama možda sugerišu drugačije, čak ni u glavnom gradu dnevna količina padavina nije bila istinski „ekstremna”.
Primera radi, prema Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, dani sa ekstremnim padavinama definišu se kao dani tokom kojih padne preko 30 litara po metru kvadratnom (mm).
Ali ako padavine u Beogradu nisu bile ekstremne, kakve su bile?
Reč je o nešto nižoj količini kiše, i dalje veoma obilnoj – o veoma jakim padavinama (20-30 mm). Jučerašnji dan u ovu kategoriju spada i u Somboru i Zrenjaninu, gde je palo 24,2, odnosno 22,9 mm kiše.
Kiše je bilo i u Novom Sadu (17,4 mm), Sremskoj Mitrovici (11,2), Negotinu (10,9), Banatskom Karlovcu (10,8), Velikom Gradištu (10,4), Kikindi (9,2), Paliću (7,3), Smederevskoj Palanci (7,2) i na Crnom Vrhu (2,9 mm).
I dok se udeo ekstremnih padavina u Srbiji, usled klimatskih promena, duplirao – sa nekadašnjih 2,4 na 5,6% – po svemu sudeći, pojedini delovi glavnog grada nisu spremni ni na niži nivo opasnosti, to jest na veoma jake padavine.
Tokom nevremena, potopljena je bila Autokomanda i delovi Novog Beograda, dok je u Višnjičkoj ulici na Karaburmi saobraćaj bio potpuno obustavljen zbog količine vode.
Ova situacija se kao po pravilu ponavlja prilikom jačih kiša. Ali zbog čega?
Kako je nakon gradskih poplava početkom jula 2024. godine pisala dr Ana Vuković Vimić, jedna od vodećih domaćih stručnjaka za klimatske stručnjake, odgovor nije samo u količini kiše, nego i u postojećoj infrastrukturi.
Prvi deo slagalice je u nedostatku atmosferske kanalizacije, ili sistema za prihvatanje i odvođenje padavina. On izostaje u najkritičnijim tačkama grada, izlistanim u Akcionom planu adaptacije grada Beograda na klimatske promene sa procenom ranjivosti, kao što su donji Dorćol, od Cara Dušana do Dunava, kao i delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i delovi opštine Lazarevac.
Međutim, iako se odsustvo kanalizacije najčešće pominje kao izvor problema gradskih poplava, nije jedini…
Drugi bitan činilac za poplave u urbanim sredinama su i velike površine pod asfaltom i betonom.
Jednostavno rečeno, ovi materijali ne propuštaju vodu, pogoršavajući plavljenje, i što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u urbanim sredinama. Nasuprot tome, zelene površine, pre svega one u kontaktu sa tlom, imaju suprotan efekat: porozne su i upijaju padavine, i samim povećavaju otpornost na poplave.
Drugim rečima, lični osećaj vas ne vara: gradovi u Srbiji imaju isuviše betonskih i asfaltiranih površina, i sa vama se slaže jedan ključni nacionalni dokument Republike Srbije – Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
U ovom dokumentu velike nepropusne površine se prepoznaju kao rizik po zdravlje i bezbednost ljudi, imovinu, infrastrukturu i životnu sredinu zato što povećavaju učestalost bujica i poplava.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Dok klimatske promene menjaju raspodelu padavina – čineći učestalijim sušne periode, prekinute obilnim padavinama – mi živimo o okruženju koje velike kiše, čak i kada nisu ekstremne, ne može da prihvati, pa posledično svedočimo prizorima potopa na gradskim ulicama. To smo još jednom videli ne samo na primeru Beograda, već i drugih gradova u Srbiji.
Iako se često fokus u borbi protiv klimatskih promena stavlja na njihovo zauzdavanje i smanjenje štetnih emisija, koje povećavaju temperaturu i učestalost ekstrema, ma koliko to bio važan aspekt, ne sme da izostane ni akcija na polju prilagođavanja na već izmenjene klimatske uslove.
