Foto: Flickr / fdecomite / CC BY 2.0
Dan 17. novembar 2023. godine, odnosno prošli petak, mogao bi ući u istoriju. Kako kažu preliminarni podaci službe za klimatske promene Kopernikus, u pitanju je bio prvi dan u istoriji merenja koji je bio topliji za 2 °C od predinustrijskog proseka.
Time je, makar tokom jednog dana, prekoračen ključni prag globalnog zagrevanja na koji klimatolozi upozoravaju već decenijama, a koji je definisan i u najvažnijim međunarodnim dokumentima kao što je Pariski sporazum.
Ovaj presedan dogodio se samo 13 dana pre početka ovogodišnjeg, 28. Samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), koji se održava od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a na kojem će svetski lideri zajedno sa predstavnicima nauke, industrije i civilnog društva krojiti budućnost globalne klimatske akcije.
Provisional ERA5 global temperature for 17th November from @CopernicusECMWF was 1.17°C above 1991-2020 – the warmest on record.
— Dr Sam Burgess 🌍🌡🛰 (@OceanTerra) November 19, 2023
Our best estimate is that this was the first day when global temperature was more than 2°C above 1850-1900 (or pre-industrial) levels, at 2.06°C. pic.twitter.com/jXF8oRZeip
Međutim, kada je u pitanju zaustavljanje klimatskih promena, treba biti oprezan kada se govori o ovakvom rekordu. U pitanju je, uostalom, samo jedan dan.
„Ovakvo privremeno probijanje granice ne znači da je granica dugoročno pređena”, objašnjava dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, „pošto temperaturna odstupanja osciluju iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Da bismo rekli da je granica od 2 °C probijena, prosečna vrednost tokom dužeg vremenskog perioda, 20 do 30 godina, mora biti iznad ove granice.”
Drugim rečima, ovako rekordni novembarski dan ne znači da je globalna akcija zaustavljanja klimatskih promena propala. Ali u pitanju jeste svejedno važan presedan. Šta nam on zapravo govori?
„Rekord od 17. novembra u odnosu je na prosek temperatura zabeleženih tog dana u prošlosti”
Petak 17. novembar 2023. bio je globalno gledano za čak 1,17 °C topliji od aktuelnog tridesetogodišnjeg proseka (1990-2020), a za 2,06 °C topliji od proseka za tzv. predindustrijski period, to jest za period od 1850. do 1900. godine.
„Rekord od 17. novembra u odnosu je na prosek temperatura zabeleženih tog dana u prošlosti”, objašnjava Đurđević. „Drugim rečima, svaki dan u godini ima svoju prosečnu temperaturu za određeni period, kao što su 1850-1900. ili 1990-2020. U taj ‘prosečni’ 17. novembar iz ovih perioda ulaze i vrednosti temperatura iz okolnih dana, u zavisnosti od metodologije, najčešće pet dana pre i posle.”
Kada naučnici govore o srednjoj globalnoj temperaturi, oni zapravo iznose procenu nastalu na osnovu kompleksnih numeričkih modela ili statističkih analiza koje koriste podatke sa mernih stanica širom sveta. O preciznosti i sofisticiranosti ovih metoda najpre govori podatak da se šest najčešće korišćenih setova podataka, koje sadrže ovu informaciju o prosečnoj globalnoj temperaturi, minimalno razlikuju u svojim procenama, u najvećem broju slučaja znatno manje od 0,1°C.
Trenutno dostupni podaci za 17. novembar 2023. dobijeni su uz pomoć tzv. reanalize ERA5, dobijene uz pomoć modela Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena, koji je standard koji koristi služba za klimatske promene Kopernikus. Oni su preliminarni jer je globalna zajednica klimatologa izrazito pažljiva u iznošenju ovakvih podataka, i oni će biti provereni i usklađeni sa merenjima pre nego što se ozvaniče.
„El Ninjo jeste doprineo, ali u nekoliko puta manjem obimu od doprinosa povećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte”
Ovaj rekordan datum samo je poslednji u nizu neprijatnih rekorda koji su već oboreni ovde godine. Kako govore zvanični podaci, ovogodišnji meseci jun, jul, avgust, septembar i oktobar svi su redom bili najtopliji od kad postoje merenja, ovogodišnji jul i avgust bili su globalno najtopliji meseci ikada izmereni, a 2023. godina je na putu da bude najtoplija u istoriji.
Naravno, ovako velikim odstupanjima od proseka doprineo je i ovogodišnji El Ninjo. S obzirom na to da El Ninjo svoj vrhunac tipično dostiže tokom zimskih meseci, a da se najveća zagrevanja događaju nakon toga, postoji realna mogućnost da se ovo rekordno toplo vreme nastavi i u 2024. godini. Ali potrebno je biti pažljiv sa atribucijom ovih ekstremnih temperatura El Ninju.
„El Ninjo jeste doprineo, ali u manjem obimu od doprinosa povećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte”, kaže Đurđević, „i to u nekoliko puta manjem obimu. El Ninjo nije ni blizu toga da bude dominanatan faktor u ovim odstupanjima.”
„El Ninjo je sastavni deo ove planete: postojao je u prošlosti, a postojaće i u budućnosti, u klimi koja može biti i nekoliko stepeni toplija nego danas. Ne možemo govoriti o tome kakvo bi odstupanje bilo da nema El Ninja, jer ne živimo na planeti gde ga nema. Postojeći trend temperatura nije posledica čestih ili jakih El Ninja, nego povećane koncentracije ugljen-dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte.”
dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet u Beogradu
Kako kaže Vladimir Đurđević, iako ovo prekoračenje granice od 2 °C ne znači da je ona dugoročno prekoračena, ovakav događaj nam svejedno ukazuje na nekoliko važnih lekcija:
„Pošto postoji jasan dugoročni trend porasta temperature, svako, pa i privremeno probijanje, znači da smo sve bliže trajnom probijanju. Od tog događaja smo udaljeni samo par decenija, a ostalo nam je još samo 20 do 30 godina da reagujemo na način da Pariski sporazum bude ispunjen. Drugo, vrlo je verovatno da još manje vremena imamo da ostanemo ispod granice od 1,5 °C, s obzirom na to da već beležimo anomalije veće od 2 °C.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Klimatski modeli su se pokazali više nego uspešni”, dodaje Đurđević, „predvidevši ovakav ‘rasplet’ situcije još pre skoro pola veka. U tom smislu, trebalo bi da mnogo ozbiljnije shvatimo i projekcije koje dobijamo danas, koristeći značajno naprednije verzije ovih alata.”
A sa pogledom u budućnost približava se i COP28 u Dubaiju, čiji je predsednik Sultan Al Džaber, direktor Nacionalne naftne kompanije Abu Dabija (ADNOC). Ako postoji pozitivna strana ovako ekstremnih dana kao što je 17. novembar, oni mogu ukazati na važnost i urgentnost globalne saradnje, koja je neophodna ukoliko želimo da zaustavimo globalno zagrevanje u narednim decenijama.
