Globalno zagrevanje, zagađenje vazduha i energetska nesigurnost su neki od najvećih izazova današnjice. Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore smanjio bi sve pobrojane probleme, ali ovo nije proces koji može magično da se odigra preko noći.
Međutim, dobre vesti su da, prema rezultatima nove studije naučnika sa Univerziteta Stanford (Sjedinjene Američke Države), koja je sprovedena na uzorku od 145 zemalja, čovečanstvo već sada poseduje gotovo svu neophodnu tehnologiju za energetsku tranziciju i elektrifikaciju svih sektora u narednih nekoliko decenija, kao i da je dekarbonizacija ekonomski izvodljiva. Kako na svetskom nivou, tako i kod nas.
U sklopu nove analize autori postavljaju osnove za put ka 100% čistoj i priuštvijoj energiji koji bi, prema njihovim navodima, idealno trebalo da se okonča do 2035, a najkasnije do 2050. Istraživači prave paralelu između današnjeg sveta i sveta koji je potpuno napustio prljave energente zamenivši ih zelenom energijom, navodeći nekoliko bitnih argumenata u korist obnovljivih izvora.
Navodno, povraćaj investicije u projekte za iskorišćenje energije sunca, vetra i vode desio bi se kroz samo 6 godina.
Zahvaljujući efikasnosti rešenja kao što su toplotne pumpe i električna vozila u poređenju sa alternativama koje koriste fosilna goriva, na globalnom nivou bismo trošili i do 56% manje energije. Potražnja bi se smanjila i zato što bi iz sistema bio uklonjen veliki potrošač – sama industrija nafte, gasa i uglja.
Kada je reč o Srbiji, početno ulaganje se procenjuje na 61 milion dolara, a ono bi se nadoknadilo kroz prodaju energije. Proces bi doneo znatno smanjenje smrtnosti pod uticajem zagađenja vazduha: prema proračunima eksperata sa Stanforda, u našoj zemlji godišnje bi se beležilo 4.208 smrtnih slučajeva manje. Transformisana zemlja bi u atmosferu ispuštala na desetine miliona tona ugljenika manje.
Uprkos tome što se ljudi pribojavaju gubitka posla u zelenoj ekonomiji, taj strah deluje neopravdano iz ugla rezultata ovog istraživanja – dekarbonizacijom se otvara više radnih mesta sa punim radnim vremenom nego što gubi napuštanjem trenutnog sistema. Svakako, za radnike koji ostaju bez posla država treba da obezbedi programe prekvalifikacije i novčanu pomoć kako bi energetska tranzicija bila pravedna.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Mnogi sumnjaju u da čisti energetski kapaciteti mogu da održe stabilnost elektromreže zato što proizvodnja periodično pada u nedostatku resursa npr. tokom noći kada nema sunca. Ipak, američki istraživači tvrde da je stabilan, a ozelenjen, elektroenergetski sistem moguće izgraditi, i to pomoću baterija u kojima bi se skladištili viškovi proizvedene električne energije.
Dodatno, solarne elektrane, vetroparkovi i hidrocentrale, uz prateću opremu, zauzimali bi znatno manje mesta nego što je to sada slučaj sa nalazištima fosilnih goriva.
Šta bi onda moglo da omete borbu protiv klimatskih promena? Eksperti očekuju da bi najveće poteškoće u transformaciji aktuelnog poretka zapravo mogle da dođu iz sfere politike zato što lideri i dalje nemaju dovoljnu odlučnost da investicije usmere na obnovljive izvore. To je izuzetno problematično kada uzmemo u obzir da se gasovi sa efektom staklene bašte svake godine akumuliraju u atmosferi pogoršavajući probleme naše planete.
Naučnici sa Stanforda, inače, nisu usamljeni u svojim zaključcima: mogućnost za dostizanje energetskog sistema koji se apsolutno bazira na obnovljivim izvorima najkasnije do sredine veka potvrđuje na stotine studija, a njihov broj svake godine raste.
jovan
Sve lepo zvuči, nego da li je neko naveo efekte kopanja litijuma? Em zagađuje, em ga nema puno, a dosta toga u zelenoj agendi je bazirano na litijumu.