Kada je u oktobru prošle godine za predsednika Brazila izabran Luiz Inasio Lula da Silva, ova vest imala je odjeka u svetskim medijima i mnogi su nestrpljivo čekali da početkom godine i stupi na tu poziciju.
Razlog za to je – Amazonija, jedan od najbitnijih ponora ugljenika na planeti. Naime, u vreme Bolsonarovog predsedništva ova prašuma suočavala se sa dramatičnim gubicima zato što je on ispred važnosti prirode stavljao interese poljoprivrednika za koje plodna amazonska zemlja predstavlja priliku za eksploataciju i ekonomsku dobit.
Lula je, sa druge strane, obećao nulto krčenje Amazonije do kraja decenije.
Na mesto predsednika on je stupio početkom godine, a već u prvih pola godine njegovog mandata primetni su određeni pomaci: nakon četiri godine destrukcije Amazonske prašume pod Bolsonarom, destrukcija Amazonske prašume smanjila se za 33,6%, pokazuju novi satelitski podaci brazilske vlade.
Vlasti naglašavaju da se deforestacija usporila, ali ne i zaustavila: iskrčeno je 2.650 kvadratnih kilometara Amazonije, što je pad sa 4.000 kvadratnih kilometara koliko je nestalo od januara do juna prošle godine.
Dodatni uspeh je što su se i tokom juna, kada počinje sušna sezona, upozorenja o krčenju prašume smanjila za 41%. S obzirom na to da tek počinju požari, koji doprinose nestanku Amazonske prašume, neophodno je da se stanje prati i u narednim mesecima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Amazonija je najveća prašuma na svetu i 60% njene teritorije leži upravo u Brazilu. Zbog brojnosti drveća na tim prostorima, ona se smatra „plućima sveta”.
Naposletku, napori Luline administracije za očuvanjem prirodnog okruženja tu ne staju.
Kako se navodi u medijima, zaključno sa majem ove godine izrečene su kazne u visini od 406 miliona dolara, a sredstva su iskorišćena za zaštitu životne sredine. Dodeljene kazne porasle su za 1,6 puta u poređenju sa višegodišnjim prosekom za isti period u vreme Bolsonaroa. A preko dve hiljade farmi je dobilo embargo zbog nanošenja štete životnoj sredini.
