Kroz Program za život bez automobila, u glavnom gradu Norveške veliki broj ulica je zatvoren za automobile, a uz to je uklonjeno čak 760 parking mesta i umesto njih su postavljene biciklističke staze i parkovi, prenosi Streetsblog.
Ovakav cilj u Oslu nije postignut odjednom, već je za njegovo ostvarivanje bilo potrebno mnogo uloženog vremena. Zapravo, prve ideje o promeni infrastrukture javnog prostora javile su se već 1990, kada je sistem glavnih ulica promenjen, te su one premeštene ispod nivoa zemlje. Ova početna odluka je učinila da se broj automobila na nekada najprometnijim ulicama znatno smanji.
Procenjuje se da će se u Oslu zabeležiti porast stanovništva od skoro 30% do 2040. godine, zbog čega je prestonica Norveške počela da brine o svojim emisijama. U 2016. godini sprovedena je klimatska i energetska strategija čiji je cilj smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u Oslu za 50% do 2022. i dostizanje neto nultih emisija do 2050. godine.
Kako bi se ovaj grad načinio čistijim za život i obezbedilo smanjenje emisija uprkos povećanju broja stanovnika, deo rešenja je bio da se napravi centar grada bez automobila. Prve akcije odvijale su se u šest pilot područja tokom leta 2017. godine, kada je uklonjeno prvih 350 parking mesta, dok je godinu dana kasnije uklanjanje parking mesta nastavljeno, uz sprovođenje mera za promene u načinu vožnje u centru grada.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Na mestima na kojima su se nekada nalazile ulice kojima su se kretali isključivo automobili, u Oslu je napravljen niz novih pešačkih staza, a jedna ulica je pretvorena u ulicu mešovite namene, gde je dve trećine prostora bez automobila, rezervisano za pešake. U centru grada su postavljene nove klupe i fontane za pijaću vodu, kao i igrališta za decu širom grada. Da bi ovi prostori bili privlačni u svako doba, postavljeno je i stalno ulično osvetljenje.
Projekat za život bez automobila doneo je brojne pozitivne rezultate, a jedan od najvažnijih svakako je to da se 2019. godine u centru grada nije dogodio nijedan smrtni slučaj pešaka i biciklista. To je znatno poboljšanje u odnosu na 1990. godinu, kada je 19 osoba poginulo u saobraćaju u centru Osla.
Na primeru Osla možemo videti da je tranzicija u svakodnevicu bez automobila zaista moguća, čak i u velikim gradovima poput prestonice Norveške, ali i da ovakvi projekti donose višestruku korist građanima, pre svega u pogledu njihove bezbednosti, ali i u pogledu značajnog smanjenja emisija.
