Foto: Nikola Tasic / Unsplash
Sredinom 2025. godine bilo je objavljeno jedno važno istraživanje koje je pokazalo koliko klimatske promene već utiču na poljoprivredu u Srbiji.
Istraživanje je delo naučnika sa Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica, i pokazalo je da porast temperatura na različite načine utiče na poljoprivredne kulture u Srbiji: biljke počinju svoj razvoj ranije u toku godine, taj razvoj traje duže, i dešava se u uslovima rastućeg toplotnog stresa.
Ovakve promene su važne zato što povećavaju rizike u poljoprivredi, od letnje suše do mraza u vegetaciji, i zato autori istraživanja sa pravom ističu da Srbija treba da se prilagodi na ove promene, koje će u budućnosti biti samo veće.
Ali ovaj rad je važan ne samo iz perspektive budućnosti, već i iz istorijskih razloga.
Naime, rezultati izneti u ovom radu su potvrda nezavisnih klimatskih projekcija koje su napravljene pre 15 godina. U pitanju je jasan i nedvosmislen dokaz da naši klimatski modeli rade.
Tačno je predviđen porast prosečne temperature od 1 °C u odnosu na sredinu 20. veka
Davne 2010. godine, Srbija je Ujedinjenim nacijama dostavila Inicijalnu nacionalnu komunikaciju, izveštaj u kojem su naši naučnici, između ostalog, ponudili dotadašnja saznanja i projekcije o promenama klime koje će se događati tokom 21. veka.
U ovom dokumentu nalazi se i projekcija da će u prve tri decenije 21. veka Srbija doživeti zagrevanje od 1 °C u odnosu na normalu 1961-1990, sa 0,8 °C kao donjom i 1,1 °C kao gornjom granicom.
Ova projekcija je nedavno potvrđena: Srbija jeste zabeležila upravo takav porast, sa prosekom od tačno 1 °C, s time što se to zagrevanje dogodilo nešto ranije nego što je bilo predviđeno – u periodu od 1991-2020. umesto 2001-2030.
Ali uz pomoć klimatskih modela ne modeluje se samo porast srednje temperature, već čitav niz različitih parametara koji utiču na poljoprivredu, ekonomiju i društvo uopšte. Ova predviđanja naših naučnika su se takođe ostvarila.
dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
Konkretne projekcije su procenile: Kako promena klime utiče na ponašanje biljaka?
U seriji radova objavljenih između 2010. i 2012. godine, napravljene su dugoročne i kratkoročne projekcije promena koje će zadesiti poljoprivredu, a najviše vinogradarstvo u Srbiji. Kratkoročne su se ticale očekivanih promena u periodu od 2000. do 2030. godine; dugoročne do kraja 21. veka. Ovde će naravno najpre biti reči o kratkoročnim progrozama.
Pored temperature i padavina, ovo su neki od parametara koji su bili mereni:
Vegetacioni period čine dani u toku godine kada neka biljka raste i razvija se. Vegetacioni periodi se razlikuju od kulture do kulture, i za vinovu lozu on traje, u proseku, od početka proleća do jeseni, ukupno oko 200 dana.
Temperaturni prag je temperatura na kojoj neka biljka počinje svoj vegetacioni period. U poljoprivredi, standardni kriterijum za temperaturni prag je četiri uzastopna dana sa srednjom temperaturom preko praga. Temperaturni prag ranijih kultura može biti 5 °C, kasnijih 15 °C, ali u ovim projekcijama je korišćen prag vinove loze: 10 °C.
Stepen-dani vegetacije je mera koja pokazuje ukupnu količinu toplotne energije koju dobija biljka, i nju čini svaki stepen Celzijusa koji je zabeležen iznad praga (u slučaju vinove loze, preko 10 °C). Ove temperature se sumiraju, odnosno sabiraju tokom celog vegetacionog perioda.
Pošto se prilikom računanja stepen-dana vegetacije sabiraju sve temperature iznad određenog praga, a tokom celog vegetacionog perioda, ona rezultira u vrednostima od više stotina stepena Celzijusa. Da bi se izbegla konfuzija, koristi se termin „toplotne jedinice”.
Najvažnija predviđanja koja su se obistinila u poslednjih 15 godina
- Predviđanje: vegetacioni period biće za nekoliko dana duži
Pre 15 godina, modeli su pokazali da će vegetacioni period u Srbiji biti u proseku nekoliko dana duži, usled porasta temperatura. Opservacije su potvrdile ovo predviđanje – kako pokazuje studija, vegetacioni period je u proseku duži za 7,6 dana.
- Predviđanje: tzv. stepen-dani vegetacije videće porast od oko 200 jedinica
Model je predvideo drastičan porast toplotne energije u toku sezone, procenivši oko 200 dodatnih toplotnih jedinica, u proseku. Opservacije su pokazale da je ovo predviđanje bilo izrazito precizno – u proseku, u Srbiji je zabeležen porast od 227 toplotnih jedinica.
- Predviđanje: ukupna suma padavina neće se statistički značajno promeniti
Mada se predviđaju promene u raspodeli padavina, sa više i suša i ekstremnih kiša, model je predvideo da neće doći do značajne promene u ukupnoj sumi padavina. Opservacije su pokazale da je ovo predviđanje bilo tačno – i to sa jednim posebnim detaljem. Naime, modeli su konkretno pokazali da će delovi istočne Srbije imati porast padavina u skorijoj budućnosti, što se takođe dobrim delom obistinilo: istraživanje iz 2025. izdvaja Zaječar, Vranje i Kruševac kao retke stanice u kojima je zabeležen porast padavina u odnosu na raniju normalu. Ovo je posebno indikativno zato što je izrazito teško praviti ovakve prognoze kada su u pitanju padavine.
- Predviđanje: pogodni klimatski uslovi za vinogradarstvo pomeraju se na veće nadmorske visine
Model je pokazao da će se drastično promeniti pogodna nadmorska visina za uzgoj vinove loze – do kraja 21. veka, ukoliko se zagrevanje nastavi istim tempom, lokaliteti kao što je Zlatibor, sa 1000 i više metara nadmorske visine, postaće pogodni za vinovu lozu. Opservacije su pokazale da se ovo predviđanje obistinjuje, i da su najveća zabeležena pomeranja vegetacionog perioda bila upravo na planinskim stanicama (Zlatibor i Sjenica), kada posmatramo prag vinove loze (10 °C).
dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
Pitanja i odgovori
Ako su se dosadašnje projekcije pokazale tačnim, šta današnje projekcije govore o našoj budućnosti?
Nažalost, aktuelne projekcije ne nude naročito „originalan” rasplet u odnosu na naša ranija istraživanja. Očekuje se dalje zagrevanje, više toplotnih talasa, još veći rizik od suša i samim tim i veća potreba za navodnjavanjem.
Drugim rečima, poljoprivreda će morati ozbiljnije da se prilagođava, umesto što se, kao do sada, pravimo da će se klima sama od sebe vratiti na staro.
Šta se promenilo u poslednjih 15 godina, od kada je napravljene ove projekcije?
Ono što se jeste promenilo je nauka: danas imamo bolje modele, više podataka i mnogo više jasno evidentiranih posledica klimatskih promena.
Ono što se, nažalost, nije promenilo jeste osnovni zaključak. Mi idemo ka sve toplijoj klimi, i sve većim rizicima po poljoprivredu.
Kako se osećate sada, kada su vam se predviđanja ostvarila?
Treba se naoružati strpljenjem i čekati 15 godina da vidite da li će neko predviđanje biti tačno.
Ali onda to vreme dođe – i sa jedne strane osećate neku vrstu zadovoljstva zbog toga što su vam rezultati predviđanja dobri, a sa druge razočaranje jer idemo u pogrešnom pravcu. Ukratko, vrlo kompleksno osećanje. Ipak, i danas još uvek imamo prostora da donesemo prave odluke, koje će nas odaljiti od najnepovoljnijih ishoda u budućnosti.
Važno je napomenuti sledeće: prošlogodišnji rad nije napisan i objavljen kao provera predviđanja starih 15 i više godina. U pitanju je bio pregled aktuelnog stanja u klimi i poljoprivredi Srbije koji je „neplanirano” potvrdio stara predviđanja.
Sa jedne strane, to potvrdu predviđanja čini snažnijom, jer se ona javlja sama po sebi, poređenjem podataka. Iznesene su konkretne projekcije koje su mogle biti opovrgnute merenjima – ali umesto toga, one su bile potvrđene.
Sa druge strane, činjenica da su u pitanju nepovezani radovi je „kriva” i za to što parametri korišćeni u radovima nisu savršeno usklađeni.
Naime, ovi radovi posmatraju dva različita perioda (1991-2020. za osmatranja, 2001-2030. za predviđanja), i tih 10 godina razlike pokriva upravo intenziviranje posledica klimatskih promena koje primećujemo od početka ove decenije, tj. počev od 2021. godine. Istovremeno, metodologije za računanje stepen-dana vegetacije i perioda vegetacije nisu sasvim iste. Kada postoje ovakve razlike, očekivanje je da one dovedu do određenih razlika i u rezultatima, ali da širi trendovi svejedno treba da se poklapaju. To je upravo rezultat koji vidimo.
