U skladu sa promenjenim potrošačkim navikama i rastom zelenog marketinga, veliki globalni lanac prodavnica odeće H&M godinama unazad nastoji da predstavi svoje poslovanje što održivijim, stavljajući fokus na reciklažu.
Ipak, Operacija X rasvetlila je da to nije baš tako – uvidom u dokumente, danski novinari pre nekoliko godina otkrili su da je ova modna kompanija, u periodu od 2013. do 2018. godine, slala u proseku 12 tona proizvoda godišnje u spalionicu Kara/Noveren u gradu Roskilde, nedaleko od Kopenhagena.
Autori ove analize imali su priliku i da pogledaju šta se nalazi u kutijama koje je H&M poslao na spaljivanje: tu su, između ostalog, bile i potpuno nove dečje farmerke i tamnoplave pantalone za žene – sa sve etiketama.
Danas, ovakva praksa u Evropskoj uniji (EU) više nije dozvoljena.
Naime, prema novim pravilima, koja su stupila na snagu 19. jula, velikim kompanijama u EU zabranjeno je da uništavaju neprodatu odeću, obuću i modne dodatke.
Ova mera uvedena je u okviru Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode sa ciljem da spreči rasipanje i odbacivanje, kako samog tekstila tako i dragocenih resursa koji su potrošeni za njegovu proizvodnju.
Novim pravilima treba da se povinuju H&M, Zara, Dior, Chanel…
Svake godine u EU nestane između 264.000 i 594.000 tona odeće i obuće, a da ih prethodno niko nije nosio. Tu spadaju stare kolekcije, vraćene online porudžbine, kao i oštećena roba.
Štaviše, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, procenjuje se da se 4-9% svog tekstila na tržištu zemalja članica uništi pre upotrebe, emitujući 5,6 miliona tona ugljen-dioksida.
Samo u Francuskoj, godišnje se unište proizvodi u vrednosti od 630 miliona evra, dok u Nemačkoj kupovina preko interneta doliva ulje na vatru: skoro 20 miliona vraćenih artikala baca se svake godine.
Nova regulativa pomoći će u smanjenju ovih bilansa. Umesto da neprodata odeća završava u spalionicama ili na deponijama, kompanije u EU su u zakonskoj obavezi da pronađu alternativne načine da se oslobode zaliha npr. kroz visoke popuste, korišćenje alternativnih tržišta poput outlet radnji ili doniranje dobrotvornim organizacijama.
Trenutno, zabrana se odnosi samo na velike igrače, odnosno na kompanije sa preko 250 zaposlenih i neto godišnjim prometom od preko 50 miliona evra.
Ovi modni brendovi dobro su poznati mnogima. Primera radi, tu je gorepomenuti H&M, zatim marke u sklopu španske grupacije Inditeks kao što su Zara, Massimo Dutti i Stradivarius, ali i proizvođači sportske opreme poput Adidasa i Pume.
Dok brza moda uništava robu jer joj se ne isplati da je skladišti, luksuzni brendovi to tradicionalno rade iz potpuno drugog razloga – kako bi sačuvali ekskluzivitet i cenu. I ove modne kuće treba da se povinuju pravilima, uključujući Dior, Chanel, Gucci, Loro Piana, Prada i Burberry koji je samo u 2017. uništio robu u vrednosti od oko 30 miliona evra.
Kako se navodi, kompanijama je u određenim situacija ipak dozvoljeno da unište neprodatu garderobu i cipele , npr. u slučaju nebezbednih ili oštećenih proizvoda, falsifikata ili kršenja intelektualne svojine. Još jedan izuzetak jeste kada ih odbiju dobrotvorne organizacije ili programi donacija.
Ipak, da bi se sprečila zloupotreba, biznisi koji se budu oslanjali na ove presedane moraće da obezbede dokaze i da objavljuju godišnje izveštaje o tome šta su bacili. Usklađenost sa regulativom proveravaće nacionalne vlasti zemalja članica koje mogu da izriču kazne za prekršaje.
Počev od 2030. godine, isti propisi važiće i za preduzeća srednje veličine, sa između 50 i 249 zaposlenih i do 50 miliona evra neto godišnjeg prometa.
Zabrana uništavanja tekstila koji se ne proda jedna je od prvih konkretnih mera u sklopu Uredbe o ekodizajnu za održive proizvode. Cilj ove uredbe je da roba na tržištu EU bude izdržljivija, namenjena ponovnoj upotrebi i podložna reciklaži, dok se istovremeno jača efikasnost i cirkularna ekonomija.
Kao prva grupa proizvoda podložna zabrani, tekstil je izabran zbog negativnog uticaja koji aktuelni model poslovanja izaziva, oslanjajući se na spaljivanje i bacanje neprodate odeće i obuće. Uprkos tome što su skupe i rasipničke, modna industrija ove prakse primenjuje decenijama unazad, sa dalekosežnim posledicama po životnu sredinu i klimu.
Međutim, pre oko nedelju dana, EU je ušla u novu eru u kojoj nema mesta za uništavanje tekstila koji se ne proda.
