Zbog visokih letnjih temperatura trošimo više energije za hlađenje, da li naš energetski sistem može to da izdrži?

Intuitivno je zaključiti da najviše novca na račune trošimo tokom zime zbog grejanja. Ipak, da li ste primetili da vam i leti stižu sve veće dažbine? Krivac za to je vaš klima uređaj.

S obzirom na to da meteorolozi predviđaju da će ovo leto najverovatnije biti jedno od tri najtoplija zabeležena u Srbiji, klima uređaji će opet raditi punom parom. Veliko je pitanje kako će se povećana potrošnja struje odraziti na naš elektroenergetski sistem koji zbog brojnih problema ne zadovoljava potrebe potrošača sopstvenim kapacitetima još od decembra prošle godine.

O tome, kao i o drugim izazovima sa kojima se suočava naša elektroprivreda u kontekstu sve toplijih leta pričali smo sa konsultantom za energetiku, dr Nenadom Jovanovićem.

Tokom letnjih toplotnih talasa u Srbiji se troši oko 17% više struje nego inače

Klimatske promene izazivaju porast temperature i sve učestalije i intenzivnije toplotne talase. 

Toplije vremenske prilike primoravaju vas da tokom leta koristite znatno više električne energije za hlađenje. To je bio slučaj i prošle godine kada je u periodu od juna do avgusta u Srbiji zabeleženo 4 toplotna talasa – tokom sredine dvadesetog veka su u Srbiji bila retka leta u kojima je bilo više od jednog toplotnog talasa, a bilo je potpuno uobičajeno i da tokom celog leta ne bude zabeležen nijedan.

U prošlogodišnjim epizodama posebno jakih vrućina stanovnici su trošili i do 17% više struje nego inače. „Pik potrošnje krajem juna iznosio je 4,7 GWh, dok su stanovnici prethodnih dana trošili oko 4 GWh”, kazao je dr Nenad Jovanović. 

Tada smo iz lignita u momentima najveće potrošnje dobijali i do 2,3 GWh struje, ostatak su obezbedile pretežno hidroelektrane. Ove godine u manjoj meri možemo da računamo na hidrorezerve jer su akumulacije usled veće proizvodnje tokom zime i suše opasno smanjene – tako da se tokom juna uvozilo i do 1 GW električne energije dnevno.

Ovakvo funkcionisanje našeg elektroenergetskog sistema dolazi sa visokom cenom koja ide ka milijardu evra od početka srpske energetske krize. U prva četiri meseca ove godine uvezli smo struju u vrednosti od 530 miliona evra, a uvoz se nastavlja.

Srpska energetska kriza

Visoke temperature mogu da izazovu eksplozije u trafo-stanicama

Iznenadni skokovi u potražnji električne energije tokom leta mogu da preopterete elektromrežu, a to se – prema Nenadovim rečima – i desilo 2020. i 2021. godine.

„U poslednjoj nedelji juna prošle godine temperature u Beogradu su bile veoma visoke. Kada su se ljudi vratili kućama posle posla, uključili su jedan-dva-tri klima uređaja, koliko već imaju, da bi se rashladili i to je preopteretilo transformatorsku stanicu u delu Novog Beograda. Zbog toga su tamo građani ostali bez struje. Naime, došlo je do pregrevanja mernog transformatora u trafo-stanici što je izazvalo eksploziju”, objasnio je Nenad dodavši da su sličnu situaciju tada pretrpeli i još neki delovi glavnog grada i Srbije.

„S obzirom na to da je reč o velikim naponima, popravka je potrajala. Novobeogradski blokovi nisu imali električnu energiju 7-8 sati”, istakao je naš sagovornik.

Na Novom Beogradu se mnogo gradi, a kako novoizgrađeni stanovi imaju po nekoliko klima uređaja i stanovnici se ne libe da ih iskoriste kada je nepodnošljivo vruće – problem prevelikog opterećenja elektromreže se ponavlja iz leta u leto. Prvi vreli dani stigli su i ove godine otprilike u isto vreme kao prošlih i napravili slične nedaće ljudima u ovom delu Beograda, pa su se, umesto da se rashlađuju klima uređajima, suočili sa nestašicama struje.

Ekstremne temperature doprinose pregrevanju infrastrukture. „Elementi energetskog sistema se greju kao punjač od laptopa ili mobilnog”, slikovito je predstavio Jovanović. „Kablovi se greju kada struja protiče kroz njih. Što je veća struja, veće je i zagrevanje. Kada na veliko opterećenje dodamo sunce i visoke temperature, dolazi do toga da određena oprema ne može da izdrži visoku toplotu i zbog nemogućnosti rashlađivanja dolazi do pregrevanja i eksplozije.”

Kako navodi Nenad, u posebno visokom riziku nalaze se spoljašnji elementi koji su direktno izloženi toploti, nasuprot transformatorima gde postoje posebni sistemi za hlađenje nalik radijatorima.

Leti će se trošiti sve više struje, ali Srbija to ne može sebi da priušti

Letnji pikovi potrošnje električne energije u Srbiji niži su u poređenju sa zimskim. S obzirom na to da se dosta stanovnika greje na struju, tokom određenih sati u januaru trošili smo i do 5,9 GWh. U državama gde su leta još toplija, a zime blaže, kao što je na primer Španija koja se nedavno suočavala sa ozbiljnim toplotnim talasom – letnji i zimski pikovi potražnje za električnom energijom su gotovo izjednačeni.

U tom smeru kreće se i naša zemlja, srednja letnja temperatura je u Srbiji porasla za 2,4 stepena Celzijusovih u odnosu na drugu polovinu prošlog veka.

Dalji porast temperature verovatno će dovesti do toga da klima uređaji budu još zastupljeniji u srpskim domovima, što bi rezultovalo većom potrošnjom struje. Ali da li naš elektroenergetski sistem, koji se zasniva na termoelektranama, može sebi da priušti to? Dr Nenad Jovanović smatra da ne – osim ako ne želimo da uvozimo još veće količine električne energije koja je sve skuplja.

„Mnoga termoenergetska postrojenja su leti na remontu kako bismo spremni dočekali zimu. Ovo može da traje između 20 i 40 dana. Ako potražnja znatno skoči, više nećemo imati taj luksuz da gasimo termoelektrane tokom leta. U suprotnom ćemo uvoziti i rasipati novac jer nemamo zamenske kapacitete kao što su vetar i solar”, zaključio je konsultant za energetiku što je još jedan u nizu argumenata za bržu energetsku tranziciju Srbije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte koje su glavni uzročnik klimatskih promena.