Suočene sa opasnostima klimatskih promena, mnoge vrste sele se u podneblja koja su pogodnija za njih ili se pak na druge načine prilagođavaju izmenjenoj klimi. U suprotnom, dolaze u rizik od nestanka.
Scenariji su posebno sumorni za životinje poput polarnih medveda. Kao stanovnici najhladnijih, najsevernijih oblasti, oni nemaju gde da pobegnu od rastućih temperatura.
Dodatna pretnja je što se Arktik, odnosno prostori koje naseljavaju, ubrzano zagreva – i do četiri puta brže od globalnog proseka. Ovo značajno smanjuje površinu morskog leda koji polarni medvedi koriste u lovu na foke što dovodi do ozbiljne nestašice hrane i izolacije.
Posledično, njihove populacije su na toplijoj planeti veoma ugrožene.
Iako su trenutno klasifikovani „samo” kao ranjiva vrsta prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN), već u narednim decenijama očekuje se ozbiljniji pad brojnosti, sa smanjenjem od oko dve trećine sredinom veka.
Do 2100. godine, kako upozoravaju naučnici, polarni medvedi mogli bi da se suoče sa gotovo potpunim izumiranjem u divljini ukoliko ne uspemo da zauzdamo klimatske promene.
Ali kako pokazuju nalazi nove studije, polarni medvedi ne prepuštaju svoju sudbinu u potpunosti u ruke čovečanstva: istraživači sa Univerziteta u Istočnoj Angliji otkrili su da, sa promenom klime i ishrane, životinje „menjaju” sopstvenu genetiku.
Polarni medvedi iz toplijih krajeva prilagođavaju svoju DNK i ishranu rastućim temperaturama
Autori studije analizirali su uzorke krvi od ukupno 17 jedinki polarnih medveda – 12 iz severoistočnog i pet iz jugoistočnog Grenlanda. Cilj je bio da, između životinja u dva posmatrana regiona, uporede aktivnost tzv. skačućih gena, tačnije transpozona. To su male sekvence DNK koje mogu da utiču na rad ostalih gena.
Dok su temperature na severoistoku Grenlanda manje sklone varijacijama i hladnije, na jugoistoku je situacija potpuno drugačija: vreme je promenljivo i značajno toplije, a leda je manje. Na ovom prostoru polarni medvedi već trpe slične izazove i promene staništa kakvi se ovoj vrsti predviđaju u budućnosti.
Međutim, kako je primećeno, životinje se radikalnoj transformaciji njihove životne sredine istovremeno i adaptiraju na genetičkom nivou.
„DNK predstavlja knjigu uputstava unutar svake ćelije koja usmerava organizam kako da raste i razvija se”, objasnila je vodeća istraživačica, dr Alis Goden sa Fakulteta bioloških nauka u Istočnoj Angliji. „Upoređujući aktivne gene ovih medveda sa lokalnim klimatskim podacima, otkrili smo da porast temperatura, po svemu sudeći, pokreće dramatičan skok u aktivnosti ‘skačućih gena’ unutar DNK medveda sa jugoistoka Grenlanda.”
Dr Goden dodala je da to znači da se različitim grupama medveda različitim brzinama menjaju različiti delovi DNK. „Ta aktivnost je, čini se, direktno povezana sa njihovim specifičnim okruženjem i klimom.”
Vremenom, naša DNK može da se menja i evoluira, ali stres iz životne sredine poput toplije klime može dodatno ubrzati taj proces. Veruje se da je ovo prva studija koja je utvrdila statistički značajnu vezu između porasta temperatura i promena u DNK kod jedne vrste sisara iz divljine.
Promene su uočene i u delovima DNK zaduženim za preradu masti, što je od presudnog značaja u trenucima kada polarnim medvedima manjka hrane. U praksi ovo se ispoljava tako što se medvedi sa jugoistoka Grenlanda polako prilagođavaju ishrani zasnovanoj na biljkama – koje su dostupnije u toplijim krajevima – za razliku od severnijih populacija koje se hrane prvenstveno masnim mesom foka.
„Ovo otkriće je važno jer prvi put pokazuje da jedinstvena grupa polarnih medveda u najtoplijem delu Grenlanda koristi ‘skačuće gene’ kako bi ubrzano ponovno ispisala svoju DNK”, istakla je dr Alis Goden.
„Dok se ostatak vrste suočava sa izumiranjem, ovi medvedi pružaju genetski nacrt koji pokazuje kako bi polarni medvedi mogli brzo da se prilagode klimatskim promenama. Zbog toga je njihov jedinstveni genetički kod od presudnog značaja za napore u očuvanju vrste.”
Ipak, promene u DNK – koje se odražavaju na borbu protiv toplotnog stresa i na metabolizam – mogle bi da signaliziraju „očajnički mehanizam za preživljavanje usled topljenja leda”.
„Ovo nudi određenu nadu, ali ne znači da su polarni medvedi sada pod bilo kakvim manjim rizikom od istrebljenja”, zaključila je dr Goden. „I dalje moramo činiti sve što je u našoj moći da smanjimo globalnu emisiju ugljenika i usporimo porast temperatura.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naučni rad dr Alis Goden i njenog tima nadovezuje se na raniju studiju Univerziteta iz Vašingtona koja je ukazala na genetičke različitosti između medveda sa severoistoka i jugoistoka Grenlanda nakon što su se grupe razdvojile pre oko 200 godina.
Dr Goden je navela da je sledeći korak ispitivanje ostalih populacija polarnih medveda – kojih širom sveta ima oko 20 – i dodala: „Takođe se nadam da će ovaj rad istaći hitnu potrebu za analizom genoma ove dragocene i zagonetne vrste pre nego što postane prekasno.”
