Fotografija: Unsplash / Milica Spasojević
Poljoprivreda je jedan od najranjivijih sektora na klimatske promene u Srbiji. Iako se štete i gubici od vremenskih nepogoda ne prate i ne procenjuju sistematski i kontinualno, jasno je da sve češća pojava nepovoljnih vremenskih uslova smanjuje stabilnost prihoda u ovom sektoru.
Intenzivne padavine, toplotni talasi i prolećni mrazevi prave sve više problema domaćim poljoprivrednicima, a najveće gubitke nanosi suša, gde je procenjena minimalna ekonomska šteta od suše 2012. iznosila najmanje 2,4 milijarde, a 2017. 1,3 milijardi američkih dolara. Imajući u vidu da su suše tokom perioda vegetacije u poslednjih 20 godina bile 4 do 5 puta češće nego tokom druge polovine 20. veka, jasno je da je to problem koji je potrebno rešavati sistematski.
Prema Zakonu o klimatskim promenama koji je usvojen 2021. godine, Srbija je u obavezi da pripremi Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, čija je izrada trenutno u toku. Ovaj dokument treba da obezbedi analizu rizika od klimatskih promena i vremenskih nepogoda koje su izazvane promenama klime u najranjivijim sektorima privrede Srbije.
Ova analiza se zasniva na osmotrenim podacima, ali i na projekcijama klimatskih promena u budućnosti, kako bi se što bolje sagledale potrebe, mogućnosti i efikasnost mera adaptacije. Kako bi se ovo postiglo, neophodno je da se mere planiraju kroz multisektorski pristup, uz sagledavanje potreba više sektora privrede i uticaja klimatskih promena, kako na sektore, tako i na javno zdravlje, životnu sredinu i očuvanje prirodnih resursa (voda, vazduh, zemljište, biodiverzitet).
Kako se prilagoditi na sve češće suše?
Suša utiče nepovoljno na sve poljoprivredne kulture, ali najveći uticaj ima kada se javi u periodima razvoja kada je voda neophodna za formiranje prinosa, kao što je faza nalivanja zrna kod pšenice i kukuruza.
Iako je sasvim jasno da je navodnjavanje rešenje za sušu, planiranje ove mere se mora obaviti veoma pažljivo. Najpre treba voditi računa o dostupnosti vode u periodima kada je ona najpotrebnija kulturama koje se gaje, ali problem predstavlja što se to najčešće poklapa sa godišnjim minimumom protoka reka i povećanom potrošnjom vode od strane stanovništva i industrije.
Pored toga, treba voditi računa i o tome da se navodnjavanjem ne naruši struktura zemljišta i ne umanji njegov kvalitet.
Prednost bi trebalo da imaju ona rešenja koja sagledavaju sve ove probleme, kao što su izgradnja akumulacionih bazena ili jezera (gde se sakuplja kišnica u periodima godine kada padavina ima više, za periode kada ih je nedovoljno), kao i navodnjavanje kap po kap, koje štedi vodu i ne narušava kvalitet zemljišta.
Druge agrotehničke mere, kao povećanje kvaliteta zemljišta, pomeranje rokova setvi, pravovremena prihrana i zaštita biljaka, i naravno odgovarajući izbor sorti, takođe omogućavaju biljkama da bolje podnesu sušne uslove, a za smanjivanje neibežnih gubitaka preporučeno je i gajenje udruženih useva.
Velika količina kiše takođe pravi ozbiljne probleme
Sa druge strane, ni velike količine padavina nisu pogodne, naročito ako se jave u vreme cvetanja kada ometaju oplođenje. Prevlaživanje zemljišta stvara nepovoljne uslove za klijanje i razvoj korena. Intenzivne padavine pospešuju eroziju zemljišta, mogu dovesti do pucanja plodova (npr. trešnja, višnja), a vlažni uslovi pogoduju razvoju biljnih bolesti i štetočina.
Zbog povećanja broja veoma toplih dana, sve se češće formiraju oluje sa jakim vetrom i gradom, koje fizički mogu da oštete biljke i dovode do opadanja plodova.
Povećani intenzitet padavina i broja dana sa jakim padavima, kao i očekivani nastavak tog trenda u budućnosti zahteva izgradnju i redovno održavanje drenažnih sistema, nasipa, izgradnju akumulacija, kao i obnovu prirodnih ekosistema. Zaštita od jakih vetrova i grada podrazumeva korišćenje protivgradnih mreža, osiguranja useva, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, izbor manje osetljivih sorti ili onih koji se koriste za preradu, pošto fizičko oštećenje ploda ne smanjuje njihovu tržišnu vrednost.
Visoke temperature ne smetaju samo ljudima
Visoke temperature prilikom sazrevanja voća i grožđa usporavaju formiranje hemijskih jedinjenja koje plodovima daju boju i ukus, što umanjuje njihov kvalitet.
Visoke temperature tokom leta, sa druge strane, mogu izazvati ožegotine na plodovima i drugim delovima biljke, a takođe usporavaju razvoj jer biljka svu svoju energiju troši u procesu transpiracije kako bi se ohladila. Letnje vrućine predstavljaju najveći problem za voćne vrste sa tamnim plodovima, pošto se oni lakše zagrevaju, kao i za one koje kasnije sazrevaju, kao što su jabuke, kruške, dunje.
Visoke letnje temperature su sve češće, ali je i period godine u kome su moguće sve duži, što je isto trend koji će se nastaviti i u budućnosti. Posebno su ugrožene doline velikih reka: Save, Dunava, Velike i Južne Morave.
Efikasne mere za smanjenje ovog rizika, pored odgovarajućeg izbora vrsti, sorti i hibrida, je i izbor severne ekspozicije, travnate povrišine u voćnjacima i vinogradima, zasenjivanje protivgradnim mrežama, kao i orošavanje.
Prolećni mraz predstavlja sve veći rizik za voćke koje ranije cvetaju
Povećanje temperature tokom svih godišnjih doba dovodi do promena u dinamici rasta i razvoja svih poljoprivrednih kultura. Zbog toplije zime i proleća vegetacija (rast i razvoj biljaka) započinje ranije, a zbog toplije jeseni se završava kasnije, pa se tako njena dužina povećala u proseku za 10 do 15 dana u odnosu na drugu polovinu 20. veka. Ove promene utiču na dinamiku razvoja biljaka, pa mogu dovesti do toga da se one nađu u nepovoljnim meteorološkim uslovima u toku osetljivih faza razvoja.
Tako, na primer, nekoliko uzastopnih dana toplog vremena u drugoj polovini zime i početkom proleća mogu da iniciraju kretanje vegetacije nekih voćnih vrsta, a da se nakon toga javi period hladnijeg vremena koji je uobičajen za taj period godine, sa temperaturama koje su dovoljno niske da mogu da oštete novoformirane organe biljaka kao što su cvetovi i mladi plodovi.
Na prolećni mraz su najosjetljivije one vrste voća koje najranije cvetaju, kao što je kajsija, dok su najmanje osetljive one koje najkasnije ulaze u vegetaciju, jabuka, kruška, dunja.
Prolećni mraz u vreme cvetanja ranih voćnih vrsta je tokom poslednjih 20 godina postao češći nego u drugoj polovini 20. veka na oko 30% terirorije Srbije. Prema klimatskim projekcijama, možemo da očekujemo dalje povećanje učestalosti pojave ovog rizika, najviše za ranije voćne vrste, a nešto manje za one koje kasnije započinju svoju vegetaciju.
Izbor kasnijih sorti na terenima gde je ovaj rizik izražen je osnovna mera prilagođavanja, ali se mogu koristiti i aktivne mere zaštite kao što su orošavanje (tzv. anti-frost sistemi koji su efikasni na temperaturama do oko -5°C), zagrevanje i mešanje vazduha (efikasni na temperaturama do oko -3°C).
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Treba razmisliti o promenama tradicionalnih područja za gajenje nekih kultura
Za ublažavanje nabrojanih, ali i mnogih drugih rizika po poljoprivrednu proizvodnju, na raspolaganju je čitav niz mera koje se mogu sprovesti. Izbor vrste i sorte poljoprivredne kulture na konkretnoj lokaciji u skladu sa agroekološkim uslovima koji na njoj vladaju je jedna od osnovnih mera prilagođavanja, a koja se postiže kroz rejonizaciju poljoprivredne proizvodnje.
Rejonizacija podrazumeva detaljnu prostornu analizu klimatskih i karakteristika zemljišta na teritoriji države, kao i set preporuka o vrstama, sortama i odgovarajućim agrotehničkim merama koje su primerene oblastima sa sličnim agroekološkim uslovima i potencijalnim rizicima. Ovakve analize su rađene i ranije, obično jednom na svakih nekoliko desetina godina.
Imajući u vidu brzinu današnjih promena klime, neophodno je da se ovakve analize i preporuke revidiraju na svakih 5 do 10 godina. Pravilnim izborom vrsta i sorti može se izbeći ili značajno umanjiti većina rizika vezanih za vremenske uslove, ali i iskoristiti potencijal klimatskih karakteristika lokaliteta.
Najočigledniji primer imamo u vinogradarstvu, gde izbor sorti vinove loze zavisi od klimatskih karakteristika opisanih tzv. bioklimatskim indeksima. Klimatske karakteristike vinogradarskih rejona pomerile su se u proseku za oko 200 m ka višim nadmorskim visinama u odnosu na važeću rejonizaciju i u većini rejona relevantni bioklimatski indeksi su prešli u topliju kategoriju, što omogućava gajenje sorti vinove loze koje nisu preporučene trenutno važećom rejonizacijom.
Pored ovih, mahom poljoprivredno-tehničkih mera, potrebno je raditi i na razvoju i unapređenju sistema monitoringa pojava bolesti i meteoroloških i klimatskih servisa namenjenih poljoprivredi.
Ovi servisi obuhvataju i monitoring agrometeoroloških uslova, sistem rane najave i upozorenja na nepovoljne meteorološke uslove, ali i povećanje dostupnosti dugoročnih meteoroloških i klimatoloških informacija, kao što su produkti sezonske prognoze namenjeni poljoprivrednicima i klimatske analize izloženosti vremenskim rizicima.
Iako poljoprivredni proizvođači svoju praksu stalno prilagođavaju vremenskim uslovima i drugim izazovima sa kojima se susreću, sistematsko planiranje mera prilagođavanja na klimatske promene je neophodno kako bismo povećali otpornost proizvodnje i obezbedili stabilnost i kvalitet prinosa. Ovako isplanirane mere se često odnose na više različitih rizika, a i imaju za cilj očuvanje prirodnih resursa. Izrada Nacionalnog programa za prilogođavanje na klimatske promene izdvojiće najvažnije i najhitnije mere adaptacije i omogućiti njihovo lakše sprovođenje i praćenje rezultata.
