Početkom aprila, glavni grad Demokratske Republike Kongo, Kinšasu, pogodili su jaki pljuskovi koji su doveli do izlivanja reke Enđili.
Život je izgubilo najmanje 33 osobe kada su se polovina gradskih četvrti i osnovna infrastruktura, uključujući glavni put ka aerodromu, našli pod vodom. Na hiljade ljudi moralo je da napusti svoje domove.
Najteže su pogođena siromašnija naselja u predgrađu Kinšase. S obzirom na to da su potopljena postrojenja sa vodom, mnogi stanovnici ostali su bez pristupa pijaćoj vodi.
Na planeti koja je za oko 1,3 °C toplija nego u predindustrijsko doba, ovakvi katastrofalni događaji zapravo nisu retkost.
Štaviše, kako su saopštili iz grupe istraživača Svetska vremenska atribucija (WWA), periodi obilnih padavina ovih razmera u današnjoj klimi očekuju se, prosečno, svake druge godine.
Pljuskovi od 4. aprila i narednih dana usledili su posle velikih kiša krajem marta što je izazvalo porast nivoa reka i pre padavina koje su prouzrokovale ove konkretne poplave.
Iako ne postoji dovoljno podataka da se utvrdi doprinos klimatskih promena poslednjim poplavama, događaj se poklapa sa studijama padavina u Kongu, kao i projekcijama Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) za centralnu Afriku, pišu iz WWA.
Razlog ekstremnih padavina, ne samo u Kongu već širom sveta, leži u činjenici da toplija atmosfera može da ponese više vodene pare.
Sa skoro 18 miliona stanovnika, Kinšasa je jedan od najmnogoljudnijih gradova na svetu. Preko dve trećine stanovništva (70%) živi u gusto naseljenim neformalnim naseljima od kojih su mnoga u riziku od poplava i klizišta.
Sezona kiša u Kinšasi traje od oktobra do maja i u tom periodu česte su smrtonosne poplave: ilustracije radi, pre samo dve i po godine, u decembru 2022, poginulo je preko 150 ljudi.
Ovo potcrtava hitnu potrebu da se otpornost Kinšase na ekstremne događaje nadogradi, navode eksperti iz WWA. Hitnost dodatno pojačava ubrzani rast grada: u narednih 20 godina, očekuje se da se populacija udvostruči na skoro 40 miliona.
Opasnost od poplava produbljuje ograničena pokrivenost infrastrukturom i oslanjanje na neformalne sisteme u pogledu kritičnih usluga poput odvodnjavanja, zdravstvene zaštite i snabdevanja strujom. Odvodi su često zagušeni smećem, a upravljanje otpadom i održavanje kanalizacije su smanjenog kapaciteta, što takođe može da uveća razornost poplava.
Mada određeni pomak u ublažavanju pretnji postoji, na primer kroz izradu novog zakona o urbanizmu i građevinarstvu u Kongu, neophodni su sveobuhvatniji napori kako bi se smanjili uticaji veoma razornih, ali uobičajenih poplava.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Od sticanja nezavisnosti od Belgije 1960. godine, Demokratska Republika Kongo suočava se sa višedecenijskom političkom nestabilnošću i sukobima. Uprkos tome što je jedna od nacija najbogatijih mineralima, Kongo je četvrta najsiromašnija zemlja na globalnom nivou.
Finansiranje prilagođavanja je od ključnog značaja za podršku zemljama poput Konga u borbi protiv klimatskih promena.
