Novi Zeland je ove nedelje objavio svoj prvi plan za prilagođavanje klimatskim promenama. Ova ostrvska zemlja u Okeaniji nalazi se na udaru porasta nivoa mora, te je jedna od radikalnijih mera koje se navode u planu zapravo mogućnost preseljenja ljudi koji žive u ugroženim regijama.
U planu se ističe da jedan od sedam stanovnika Novog Zelanda živi na teritorijama u kojima je moguće plavljenje. S obzirom na to da nemaju luksuz života u bezbednim mestima, mogli bi da u budućnosti budu primorani da napuste svoje domove.
Ipak, preseljenje će biti poslednja opcija tek nakon što se iskoriste sva ostala moguća rešenja za zaštitu zajednica u nižim područjima kraj mora. U te svrhe se predlaže ograničavanje budućeg razvoja i uvođenje posebnih građevinskih standarda koji bi između ostalog uključivali jačanje otpornosti konstrukcija na poplave. Takođe, mogli bi da se podižu zaštitni zidovi ili da se grade kuće na stubovima.
Ako ove aktivnosti ne urode plodom i plavljenje izazove ozbiljnu štetu na infrastrukturi i građevinama, organizovaće se povlačenje stanovništva iz pogođenih oblasti.
„Novi Zeland je kroz istoriju rešavao izazove kroz inoviranje, snalažljivost i odlučnost, prilagođavanje na klimatske promene nije ništa drugačije”, kazao je ministar za klimatske promene Džejms Šo.
Prirodne katastrofe nisu nepoznanica za ovu zemlju pa su kroz suočavanje sa njima naučili da se nose sa nedaćama koje bi moglo da im donese globalno zagrevanje, evo kako je to opisao ministar Šo: „Navikli smo na dugoročno planiranje kada je reč o zemljotresima. Posedujemo sisteme i propise kako bismo upravljali tim rizicima. Imamo neophodne informacije za pripremu. Sada ćemo isti pristup primeniti na klimatske promene.”
Prema njegovim rečima u opasnosti od porasta nivoa mora na Novom Zelandu trenutno se nalazi oko 70 hiljada domaćinstava. Nivo mora raste za 2,4 mm godišnje, a taj trend pripisuje se zagrevanju vode i topljenju leda kao posledicama klimatske krize.
Posledice klimatskih promena na svojoj koži oseti i stanovništvo koje ne živi na moru, već na obalama reka koje se usled jačih oluja bore sa poplavama.
U šestogodišnjem planu stoji da država neće snositi sve troškove klimatskih promena, uključujući i prilagođavanje. Oni će pasti i na druge delove društva među kojima su vlasnici nekretnina, osiguravajuća društva, banke i lokalne vlasti. Još nije jasno koliko će troškovi iznositi i kako će biti raspodeljeni što je jedna od zamerki planu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Krajem maja ove godine vlada Novog Zelanda je obelodanila svoj plan za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, tako da prilagođavanje u ovoj zemlji treba da teče paralelno sa ublažavanjem njenog doprinosa porastu temperature.
Prema podacima Nacionalnog instituta za istraživanje voda i atmosfere, prvih šest meseci ove godine su drugi najtopliji period od januara do juna u istoriji merenja na Novom Zelandu. Prosečna temperatura je iznosila 15 °C što je za 1,2 °C više od uobičajenih.
