„Ubrzano dovodimo planetu do tačke bez povratka. Suočavamo se sa tri urgentna ekološka problema: gubitkom biodiverziteta, klimatskim promenama i eskalirajućim zagađenjem. Pustošimo isti onaj ekosistem koji naše društvo održava i čineći to rizikujemo da oduzmemo samima sebi hranu, vodu i resurse koji su nam neophodni da preživimo. Uništavanje prirode već sada ugrožava dobrobit 3,2 milijarde ljudi, tj. 40 odsto svetske populacije”, ovako je započeo prošlog petka svoje obraćanje generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, na virtualnoj svečanosti povodom zvaničnog otpočinjanja UN-ove Decenije obnove ekosistema, veče pred Svetski dan zaštite životne sredine.
Deceniju obnove ekosistema predvode Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Decenija se odnosi na period između 2021. i 2030, što je ujedno i rok za postizanje Ciljeva održivog razvoja, ali i vremenski interval koji su naučnici identifikovali kao ključan za sprečavanje katastrofalnih klimatskih promena.
Nakon što je 71 zemlja podržala predlog El Salvadora da ovih deset godina budu proglašene Decenijom obnove ekosistema, gde bi se širom sveta ulagali napori u obnovu uništavanih ekosistema, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je to i uradila usvajanjem rezolucije 1. marta 2019.
Na ovogodišnjem obeležavanju Svetskog dana zaštite životne sredine, čija se glavna poruka oslikava u sloganu ,,Reimagine. Recreate. Restore“, Deceniju je zvanično započeo Antonio Gutereš, koji je svoje izlaganje završio pozitivnom porukom:
„Srećom, Zemlja je izdržljiva, ali potrebna joj je naša pomoć. I dalje imamo vremena da poništimo štetu koji smo učinili. Ovaj globalni pokret (Decenija obnove ekosistema) spojiće vlade, biznise i civilno društvo u do sada neviđenom podvigu lečenja Zemlje. Oživljavanjem ekosistema možemo pokrenuti transformaciju koja će doprineti dostizanju svih Ciljeva održivog razvoja. Moramo da ponovo pošumimo i sačuvamo naše šume, moramo da očistimo naše reke i mora i moramo da ozelenimo naše gradove. Ostvarivanje ovih ciljeva neće samo zaštititi resurse naše planete, već će i stvoriti na milione novih radnih mesta do 2030, koji će donositi prihod od preko 7 hiljada milijardi dolara svake godine i pomoći iskorenjivanje siromaštva i gladi’’.
Zašto je obnova ekosistema tako važna?
Dobit koju donosi obnova ekosistema je višestruka po sav živi svet, podrazumevajući i čoveka koji mora da popravi ono što je narušio. Restauracija ekosistema je prepoznata kao važan korak ka boljoj budućnosti jer može da reši više ekoloških problema u isto vreme.
Stručnjaci procenjuju da zaštitia i oživljavanje prirodnih sistema, kao što su tropske šume ili priobalne šume mangrova i primena drugih rešenja zasnovanih na prirodi može obezbediti trećinu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte koje je neophodno kako bi se zaustavila klimatska kriza. Štaviše, naučnici koji izučavaju klimatske promene smatraju da je obnova ekosistema neophodna ukoliko želimo da ograničimo povećanje srednje globalne temperature na 1,5°C.
Zaštita kopnenih i vodenih ekosistema planete Zemlje očuvaće staništa najvećih sisara i staništa najsitnijih mikoorganizama, a time i biodiverzitet. Podržavajući poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo i mnoge druge aktivnosti širom sveta, zdravi ekosistemi podupiru egzistenciju milijardi ljudi širom sveta, a posebno u zemljama u razvoju. Ekosistemi su ključ za postizanje Ciljeva održivog razvoja do 2030, uključujući i one koji se odnose na iskorenjivanje siromaštva i obezbeđivanje sigurnosti vode i hrane, navodi se na zvaničnoj veb-stranici Decenije obnove ekosistema. Takođe, naglašava se i da restauracija može da spreči potencijalne konflikte i migracije koji nastaju zbog degradacije životne sredine.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako obnoviti ekosisteme?
Ispunjavanje ciljeva održivog razvoja, ali i ciljeva postavljenim Pariskim sporazumom, nije moguće bez obnove ekosistema. Ekosistemi nam obezbeđuju vodu, hranu, građevinski materijal, ali oni učestvuju i u održavanju klimatskog sistema planete i očuvanju biodiverziteta. Ipak, ekosistemi su veoma kompleksni, zbog čega njihovo oživljavanje zahteva pažljivo planiranje i strpljivo sprovođenje.
UNEP je pripremio priručnik za obnavljanje ekosistema kako bi olakšao svima koji žele da se priključe pokretu Generacije restauracije (#GenerationRestoration). U nastavku teksta sledi nekoliko primera za obnovu različitih ekosistema.
Zemljište
Zemljište iscrpljeno preteranim poljoprivrednim obrađivanjem, upotrebom veštačkog đubriva i pesticida, erozijom zemljišta, može se obnoviti smanjenim obrađivanjem, korišćenjem prirodnog đubriva i prirodnih pesticida, ali i gajenjem više različitih vrsta useva, kao i sađenjem drveća.
Na ovaj način se više ugljenika skladišti u zemljištu, što ga čini plodnijim, a samim tim se i smanjuje potreba za obradom dodatnog zemljišta. Takođe, obnova zemljišta stvara staništa za divlje životinje.
Šume
Seča šuma, zagađenje, invazivni štetočine i požari doveli su do toga da na svetu svake godine nestaju ogromne povrišine šuma. Samo u 2020. je svet izgubio šume površine veće od Ujedinjenog Kraljevstva.
Obnova šumskih sistema podrazumeva pošumljavanje i smanjivanje pritiska na šume, ne bi li se drveću omogućilo da prirodno raste. Budući da je potreba za poljoprivrednom površinom glavni razlog za deforestaciju, neophodno je razmotriti načine na koje čovek proizvodi i konzumira hranu i kakve promene bi mogle da dovedu do smanjenog opterećenja šuma. Idealno zemljište za pošumljavanje jeste ono koje je već iscrpljeno nakon poljoprivrednog obrađivanja.
Takođe u kontekstu borbe protiv klimatskih promena posebnu pažnju treba posvetiti očuvanju postojećih, starih, šuma koje imaju ogromnu sposobnost uklanjanja ugljen-dioksida iz atmosfere.
Reke
Slatkovodni ekosistemi uništavaju se zagađivanjem, preteranim ribolovom, ali i izvlačenjem sve većih količina vode za navodnjavanje. Obnova podrazumeva prestanak zagađivanja, smanjiivanje otpada koji završava u rekama, upravljanje potražanjom za vodom i ribom, kao i oživljavanje vegetacije ispod i iznad površine vode.
Mora
Morski ekosistemi se nalaze na udaru zagađenja, klimatskih promena i preterane eksploatacije. Jedno od rešenja je zakonska regulacija za održiv ribolov, dok bi kanalizacioni i drugi otpad trebalo tretirati na bolji način, a plastiku sprečiti da stigne do vode.
Koralni grebeni, mangrove i morska trava jesu ekosistemi koji moraju pažljivo da se obnove, ne bi li okean nastavio i dalje da bude dom brojnim morskim vrstama.
Gradovi
Iako se urbane sredine čine kao ekološke pustinje, gde nema mnogo mesta za vegetaciju od puteva, zgrada i fabrika, dok su voda, zemlja i vazduh zagađeni, gradovi zapravo imaju veliki potencijal za obnovu ekosistema. Na primer, opštinske uprave i grupe građanja imaju moć da očiste plovne puteve, dozvole rast biljkama koje privlače pčele i stvore urbano šumsko stanište za divlje životinje u parkovima, školama i drugim javnim površinama.
Urbane močvare mogu biti zaštita od poplava i zagađenja, a zagađena industrijska područja mogu se pretvoriti u mesta za rekreaciju u prirodi.
