Rešenja za prehrambeni otpad pomažu i društvu i životnoj sredini

Širom sveta na dnevnom nivou delovanjem industrijskih postrojenja, poljoprivrede, ali i samih ljudi stvaraju se prekomerne količine otpada različitih vrsta. Prema podacima Svetske banke ističe se da na se godišnjem nivou u svetu proizvede oko 2 milijarde tona samo komunlanog (kućnog) otpada, što znači da u proseku stanovnik planete stvori oko 0,74kg tog otpada na dnevnom nivou. Procene su da će do 2050 godine ukupna količina ovog otpada narasti na oko 3,4 milijardi tona.

Jedna od vrsta otpada jeste i prehrambeni otpad, koji nastaje u domaćinstvima, restoranima, hotelima, studentskim domovima i mnogim drugim mestima. Mnogi primećuju bacanje hrane kao ozbiljan problem i zato širom sveta nastaje sve više inicijativa i inovativnih projekata koji omogućavaju da se hrana iskoristi pre nego što se pokvari, a čak i ako hrana više nije za jelo, to ne znači da je za bacanje jer postoje mnogo bolji načini da se upotrebi. Rešavanjem problema prehrambenog otpada, ne samo da se smanjuje količina otpada koju stvaramo i smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, već se istovremeno daje doprinos društvu i u socioekonomskom pogledu. 

Bacanje hrane u svetu

Pored činjenice da najčešće završava na deponijama, te ujedno predstavlja i neiskorišćeni ekonomski potencijal, otpad ima i vrlo negativan uticaj na klimatske promene. Biorazgradivi otpad poput hrane u procesu svog raspada oslobađa i gasove poput ugljen-dioksida i metana. Svojim negativnim delovanjem ova dva gasa utiču na proces globalnog zagrevanja, što dodatno ističe značaj rešavanja problema otpada.

S obzriom da je teško utvrditi tačne podatke, prema okvirnim analizama i procenama iz 2013. godine koje je sprovela Svetska organizacija za hranu (FAO), godišnje se baci oko 1,6 milijardi tona hrane, dok je od toga i dalje jestivo 1,3 milijarde. Posledica ovoga jeste godišnje ispuštanje oko 3,3 milijarde tona CO2 koji odlazi u atmosferu.

Koliko hrana koju bacamo utiče na klimatske promene?

Prehrambeni otpad u Srbiji

Ni u Srbiji nije bolja situacija sa otpadom. Veliki problem u Srbiji jesu mesta za njegovo odlaganje, jer pored 165 registrovanih deponija, od kojih veliki broj nema neophodne dozvole, postoji još 2.170 registrovanih divljih deponija,  čiji je realni broj daleko veći. Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, u domenu prehrambenog otpada podaci govore da na godišnjem nivou domaćinstva u Srbiji bace oko 247.000 tona ovog otpada. To preciznije znači da u proseku 676 tona prehrambenog otpada svakog dana građani u Srbiji bace kao suvišno.

Pored pomenutih domaćinstava, veliku količinu otpada stvara i HoReCa sektor odnosno uslužni sektor koji obuhvata hotele, restorane i kafee (kafiće). Procene koje su urađene tokom 2018. godine pokazuju da ovaj sektor u Srbiji godišnje baci u proseku oko 6 kg prehrambenog otpada po glavi stanovnika Srbije. U analizi od 100 hotela, restorana i ketering kompanija utvrđeno je da jednu petinu otpada čini nejestivi deo hrane, tj. otpad koji nastaje pri pripremanju obroka. U ovim objektima se na godišnjem nivou servira 99.000 tona hrane, a od toga oko 15% bude bačeno kao prehrambeni otpad koji ostane od nepojedene hrane nakon što gosti završe sa svojim obrokom. 

Inovativnim rešenjima do održivih zajednica

Kada su ekološki problemi u pitanju, vrlo često se poseže za  kreativnim rešenjima, a doprinos daju i nove tehnologije. U poslednjih nekoliko godina preduzimljivi ljudi na različite inovativne načine pokušavaju da dođu do rešenja. Često se i ideje zasnivaju na sličnim konceptima, te tako Too Good To Go predstavlja preduzeće koje preuzima hranu od prodajnih objekata i prodaje je po sniženim cenama putem istoimene aplikacije. Korisnici mogu da naruče hranu pola sata pre nego što prodajni objekti završe sa svojim pružanjem usluga. Počevši od 2016. godine, ova aplikacija je usmerila preko pola miliona obroka iz sigurnog odbacivanja ka trpezama, te istovremeno sprečila i emisiju od preko 1 miliona tona CO2. 

Indie Ecology se bavi sakupljanjem hrane iz preko 80 restorana na teritoriji grada Londona, gde prehrambeni otpad primenom japanske metode zvane bokashi pretvara u kompost za uzgoj voća i povrća. Za razliku od tradicionalnog načina kompostiranja otpada, ovaj metod se može primeniti i na meso, ribu i mleko. Pored toga, Indie Ecology se bavi i iznajmljivanjem parcela restoranima koji ne poseduju prostora za sopstvene bašte. Oni sami biraju koju vrstu useva žele da uzgajaju za svoje potrebe, dok kuhinjski otpad kompostiraju, a u svemu tome im Indie Ecologi pruža neophodnu logističku i stručnu pomoć.

Socioekonomski značaj doniranja hrane

Kao jedan od načina da se spreči nepotrebno bacanje hrane godinama unazad fokus se stavlja na njeno doniranje. U svetu i Srbiji sve više je firmi koje doniraju hranu u različitim oblicima, bilo da su to gotovi proizvodi ili delovi za proizvodnju, a sve u cilju da se višak tih proizvoda ne baci. Najčešći donatori hrane u Srbiji su pre svega kompanije i manje firme čije se delatnosti zasnivaju na proizvodnji, trgovini ili distribuciji hrane, zatim posrednici odnosno najčešće organizacije koje prikupljaju hranu a potom je raspodeljuju.

Istraživanjem donacija u Srbiji na uzorku kompanija koje se bave proizvodnjom ili trgovinom hranom, Forum za odgovorno poslovanje došao je do podatka da taj obim donacija iznosi oko 525 miliona dinara godišnje. Isto istraživanje je pokazalo prostor za rast donacija od oko 157,6 miliona dinara na godišnjem nivou, ali pod uslovom da se ukine plaćanje PDV-a na doniranu hranu. U državama Evropske unije ovo pitanje je uređeno Direktivom o PDV-u, gde se pružaju olakšice kada je u pitanju doniranje hrane u dobrotvorne svrhe. Ukidanjem PDV-a u Srbiji fiskalna korist ne bi bila preterano oštećena, jer je društvena korist od ovog ukidanja bila devet puta veća od fiskalne.

Banka hrane Beograd predstavlja još jedan od načina da se spoji humano i ekološko delovanje. Ova Banka postoji od 2006. godine  i ima za cilj da smanji glad i bespotrebno bacanje hrane. Delovanje organizacije se zasniva na prikupljanju hrane od različitih aktera koji je proizvode, a potom se prikupljeno donira onima kojima je najpotrebnija. Najčešći korisnici ovih usluga su beskućnici, korisnici narodnih kuhinja, stara lica, korisnici usluga Sigurnih kuća i mnogi drugi.

Prehrambeni otpad predstavlja samo jednu vrsta otpada koju u milionima kilograma na dnevnom nivou stvori svetska populacija širom sveta. Kao i za mnoge stvari u prirodi koje imaju kružni tok života, i prehrambeni otpad može naći svoju drugu upotrebu. Sve više inovativnih rešenja pomoću kojih se pružaju ideje građanima kako da se na alternativne načine reše prehrambenog otpada veoma su značajne za rešavanje problema koji se kao i drugi oblici otpada samo nagomilava. Posebno je važno istaći da reavanjem pitanja prehrambenog otpada se rešavaju i pitanja siromaštva, globalnog zagrevanja, ali i mnogih drugih važnih društvenih i ekoloških tema.