Izveštaj: Usled klimatskih promena, kompanije bi mogle da izgube i do 7% profita svake godine do 2035.

Prema novom istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, profit kompanija koje ne prilagođavaju svoje poslovanje fizičkim klimatskim rizicima mogao bi da opadne i do 7% godišnje do 2035. Sa druge strane, preduzeća koja ulažu u dekarbonizaciju, adaptaciju i otpornost, za svaki investirani dolar „dobijaju” i do 19 dolara u izbegnutim gubicima

Nedelovanje ima svoju cenu, ali kolika je ona zapravo za kompanije koje nedovoljno preduzimaju na frontu sa klimatskim promenama?

I do 7% godišnjeg profita manje do 2035. godine, pokazuje novi izveštaj Svetskog ekonomskog foruma kojim je obuhvaćeno preko pet hiljada preduzeća. To je ekvivalentno ekonomskom uticaju pandemije koronavirusa svake dve godine.

Vremenom, držanje skrštenih ruku postaje sve skuplje, pa bi u periodu od 2035. do 2045. godišnji gubici profita mogli da porastu na između 8,1% i 11,1% u zavisnosti od toga da li će štetne emisije biti niske ili visoke.

Ali kako dolazi do toga da kompanije gube profit usled klimatskih promena?

Tako što dolazi do jačih i učestalijih vremenskih ekstrema, od toplotnih talasa preko suša i požara do oluja i poplava. A svi ovi ekstremni događaji predstavljaju pretnju po dugoročna sredstva preduzetnika kao što su zemljište, zgrade, mašinerija i oprema.

Očekuje se da će vremenski ekstremi, pojačani klimatskim promenama, zbrisati dugoročna kompanijska sredstva u vrednosti od 610 milijardi dolara, i to svake godine do 2035. Najveći krivac za to je ekstremna toplota kojoj se pripisuje čak tri četvrtine buduće štete.

Kako se navodi, najugroženija su preduzeća koja se bave telekomunikacijama, komunalijama i energetikom.

Sa druge strane, kompanije koje ulažu u borbu protiv klimatskih promena – za svaki jedan dolar investiran u dekarbonizaciju, adaptaciju i otpornost – štede 19 dolara zahvaljujući tzv. izbegnutim gubicima.

U izveštaju se ističe deset načina na koje preduzeća mogu da ojačaju svoju klimatsku otpornost. Neki od njih su prikupljanje, analiza i modelovanje podataka, razvoj kriznog menadžmenta i planiranje oporavka nakon nepogoda, ali i implementacija zaštitnih mera za radnike npr. tokom žestokih vrućina.

Autori su izdvojili nekoliko različitih kompanija i aktivnosti koje sprovode na polju klimatske akcije.

Primera radi, proizvođač hrane Unilever razvija solarne elektrane na šest fabrika u Indiji zato što očekuju da će im tajfuni i poplave omesti proizvodnju, dok se kompanija Huawei fokusira na reciklažu elektronskih uređaja čime smanjuje količine e-otpada, kao i potražnju za sirovinama i resursima.