U gradiću Zabok na severozapadu zemlje pokrenuta je prva operativna energetska zajednica u Hrvatskoj. Ovaj model udruživanja omogućava građanima da zajednički ulažu u solarne panele, te da deljenjem proizvedene struje smanje sopstvene račune, umesto da svaki član postavlja sopstveni krovni sistem.
Predvođeni lokalnim dobrovoljnim vatrogasnim društvom, ukupno 17 stanovnika i jedan mali preduzetnik iz naselja Špičkovina kraj Zaboka prepoznali su koristi energetske zajednice: na krovu vatrogasnog doma postavili su solarnu elektranu.
Snaga postrojenja trenutno iznosi 32 kilovata, s planom proširenja za još toliko.
Vrednost celokupne investicije iznosi oko 70.000 evra: grad Zabok uložio je 40 hiljada evra za prvi deo elektrane, koji je trenutno u testnoj fazi, dok će ostatak prikupiti sami korisnici.
Solarna elektrana puštena je u rad 1. juna ove godine, što znači da se već ovog meseca očekuju osetno manji troškovi za struju.
Dodeljena energija obračunava se direktno na računu, čime se individualni troškovi potrošnje umanjuju. Kako su naveli članovi, zahvaljujući solaru, struju bi mogli da plaćaju i do 50% jeftinije.
Vatrogasno udruženje će uštede usmeriti na opremu, a korist će imati i svi ostali članovi zajednice.
Projekat koordiniše Regionalna energetska i klimatska agencija severozapadne Hrvatske (REGEA), a podržao ga je i evropski projekat SHAREs.
Kako navodi REGEA, Špičkovina je prvi potpuno funkcionalan primer zakonski omogućene energetske zajednice u Hrvatskoj.
Drugim rečima, izgradnjom solarne elektrane, Zabok je postao prvi grad u Hrvatskoj sa pravim deljenjem struje među građanima. Slične priče očekuju se uskoro i u Karlovcu i Samoboru.
Ipak, put do zajedničke solarne elektrane nije bio ni jednostavan, ni bez poteškoća i odlaganja.
U Hrvatskoj postoji veliko interesovanje za energetske zajednice, ali proces demokratizacije energije koči birokratska složenost
Deljenje električne energije proizvedene u solarnim elektranama predstavlja demokratizaciju sektora energetike s obzirom na to da građanima, kao i preduzetnicima, daje priliku da samostalno obezbede svoje snabdevanje, bez posredovanja energetskih firmi.
Energetske zajednice su u nacionalno zakonodavstvo u Hrvatskoj uvedene još 2021. godine. Ali zemlja je svog praktičnog pionira na tom polju dobila tek pet godina kasnije u Špičkovini.
Razlog nije nedostatak interesovanja, naprotiv. Anketa sprovedena na uzorku od 800 građana Hrvatske pokazala je da 71% njih želi da učestvuje u u zajedničkoj proizvodnji energije sa komšijama. Ključni uslovi su jednostavan model i jasna ekonomska isplativost.
Pa gde je onda zapelo?
Ovakva ulaganja u građansku energiju koči birokratska složenost osnivanja energetskih zajednica i stvaranja uslova za deljenje električne energije. Kako piše Klimatski portal iz Hrvatske, usko grlo je Hrvatska elektroprivreda (HEP), koja daje prednost solarizaciji kroz gradnju velikih solarnih elektrana nasuprot priključivanju većeg broja malih proizvođača na mrežu.
I sam Zakon o tržištu električne energije predstavljao je dodatnu prepreku zato što država njime nije dovoljno kvalitetno regulisala energetske zajednice i samim tim, nije omogućila deljenje energije u praksi.
Sve to se odrazilo i na energetsku zajednicu u Špičkovini: ona je formalno osnovana još u novembru 2024. godine, ali je proces finalizovan tek sada, skoro dve godine kasnije.
Zbog svih navedenih izazova, pored Špičkovine, u Hrvatskoj je osnovano još svega nekoliko energetskih zajednica, npr. Moja energetska zajednica u opštini Rugvica i Energetska zajednica severnog Jadrana, koja obuhvata Rijeku, Primorsko-goransku županiju i Istru.
Ipak, pionirski koraci u udruživanju građana oko energije napravljeni su mnogo pre zakona koji je omogućio osnivanje zajednica, kroz zadruge.
Energetska zadruga ZEZ Sunce pustila je prošle godine u rad prvu građansku solarnu elektranu na gradskoj pijaci u Križevcima. Sama Zelena energetska zadruga je još 2018. godine pokrenula prvi projekat građanske energije u Hrvatskoj, „Križevački solarni krovovi” – tada su, kroz grupno ulaganje i model mikro-zajmova, postavljeni paneli na krov Razvojnog centra i tehnološkog parka Križevci i Gradske biblioteke „Franjo Marković”.
Stanje u Srbiji
Aktuelna situacija u Srbiji nije mnogo različita od nekadašnje u Hrvatskoj: zakon koji omogućava osnivanje energetskih zajednica relativno je nov, a primeri iz prakse i dalje – retki. Objašnjenje za to leži u nedostatku podzakonskih akata.
S obzirom na to da građani traže modele kako bi se udružili oko projekata građanske energije, a da to trenutno ne može da bude u obliku energetskih zajednica, na scenu stupa zadružno udruživanje.
Korišćenjem Zakona o zadrugama, formira se zadruga. Međutim, to nije energetska zajednica kakva je definisana u Evropskoj uniji ili kakva će zaživeti i u Srbiji kada se usvoje podzakonski akti, nego pronalaženje načina da se u postojećoj pravnoj regulativi ljudi udruže oko projekata građanske energije.
Tako je nedavno 13 domaćinstava iz sela kod Vranja osnovalo Energetsku zadrugu Beli Breg.
Dok zahvaljujući potpunijem i povoljnijem pravnom okviru širom Evropske unije postoji na hiljade takvih zajednica, u našoj zemlji ima svega nekoliko energetskih zadruga poput Elektropionira i Sunčanih krovova iz Šapca kao prve energetske zadruge kod nas.
