Sediment – neiskorišćeni resurs koji se krije na dnu naših reka

Kada posmatramo vodene ekosisteme, na primer reke, prva asocijacija je naravno voda, ali tu se krije jos jedna podjednako važna komponenta – sediment.   Svaki put kada padne kiša voda sa sobom nosi ogromne količine zemlje, organske materije, pa i zagađenja. Veliki deo tog materijala na kraju zajedno sa vodom završava u našim rekama gde se na dnu gomila u vidu sedimenta. 

Sediment ima kritičnu ulogu u ukupnom kvalitetu životne sredine vodenih ekosistema, s obzirom na to da je integralni deo vodenih ekosistema i ujedno stanište brojnih organizama. Zato je važno je da razumemo i poznajemo sudbinu, transport i toksičnost zagađivača povezanih sa vodom i sedimentom. Prevelike količine nataloženog sedimenta na dnu reka ili promena u distribuciji sedimenta kao rezultat promena klime mogu negativno uticati na vodeni ekosistem i praviti brojne probleme, od otežavanja plovidbe do poplava, pa čak i predstavljati potencijalni rizik po ljudsko zdravlje. Zbog toga je za efikasno upravljanje vodnim resursima ključan postupak izmuljivanja, odnosno čišćenja rečnih korita i vađenja određenog dela sedimenta iz vodenih tokova.

Ogromne količine sedimenta su dostupne kao resurs

Korišćenje sedimenta koji je izmuljen-izvađen iz reke je važno, skoro bi se moglo reći hitno, jer upotreba – a ne odlaganje – ima široku društvenu, ekološku i finansijsku korist. Širom sveta milioni kubnih metara sedimenta se izvlače godišnje iz luka, i plovnih puteva kako bi se optimizovala plovidba, vršila remedijacija (čišćenje), upravljalo poplavama i generalno upravljalo vodenim resursima.

Samo u Velikoj Britaniji, oko 22 do 44 miliona kubnih metara sedimenta se izvuče iz luka svake godine. Inženjerski korpus vojske Sjedinjenih Država (USACE), izmuljuje oko 250 miliona metara kubnih sedimenta godišnje. Ukupna količinа izmuljenog sedimenta u Evropi je između 100 i 200 miliona kubnih metara godišnje.

U Srbiji je u proteklom periodu izmuljeno od 300.000 do 600.000 m³/god sedimenta u primarnoj kanalskoj mreži veštačkog vodnog tela Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav.

To nije dovoljno pošto javno vodoprivredno preduzeće procenjuje da je za redovno održavanje potrebno izmuljivati oko 1.000.000 m³/god. Sadašnja praksa upravljanja podrazumeva izmuljivanje, odnosno vađenje, sedimenta i određivanje koncentracija zagađivača koji se u njemu nalaze, a nakon privremenog odlaganja, prirodne depresije (ulegnuća) u blizini kanala se popunjavaju sedimentima ili se šire na određenoj udaljenosti od obale.

Prekomerno deponovanje izmuljenog materijala uz obale kanala predstavlja potencijalnu opasnost za smanjenu mogućnost površinskog odvodnjavanja okolnog poljoprivrednog zemljišta što može imati ekonomske posledice. Ovo je posebno važno za održivi razvoj u narednim godinama i decenijama, s obzirom na projekciju meteoroloških prilika u Srbiji do kraja ovog veka u smislu progresivno povećanih padavina u ekstremnim klimatskim periodima. Shodno tome, unapređenje sistema zaštite od poplava unutrašnjih voda postavljeno je kao jedan od operativnih ciljeva u Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine.

Dodatni problem u kanalu Dunav-Tisa-Dunav predstavlja značajna količina slojevitog sedimenta iz perioda industrijalizacije kada je glavni pokretač bio ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda. Na osnovu Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. u AP Vojvodine čak 35% vodnih tela nije postiglo dobar status na osnovu sadržaja prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci u vodi, a čak 80% vodnih tela nije postiglo dobar status na osnovu sadržaja prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci u sedimentu.

Globalni regulatorni programi često smatraju ove sedimente koji su kontaminirani zagađenim materijama – otpadom, ali u 21. veku ih treba posmatrati kao globalni resurs. „Od otpada do resursa” je prepoznat kao konceptualni okvir koji pokreće upravljanje izmuljenim sedimentom ka održivom razvoju društva u celini i čini deo efikasnije cirkularne ekonomije. Svakako da nije sav izmuljeni sediment prikladan kao resurs, ali u nekim zemljama, poput Japana, više od 90 posto izmuljenog materijala se na kraju dobro iskoristi. 

Kada se ovi materijali tretiraju kao otpad, odnosno kada se odlažu na deponije ili u more, svakako da mogu da ugroze kvalitet životne sredine a i ekonomski to nije isplativo. Tokom poslednjih 15 godina, međutim, istraživanja i iskustvo su pokazali da sediment izvađen iz vodenog korita nije neizbežno otpad, već skoro uvek ima i dodatnu vrednost. 

Kako se sve može upotrebiti sediment?

Kako na planeti Zemlji ponestaje prirodnih resursa, od „otpada do korisnog materijala” je ključni stav koji kvalifikuje sediment kao jedan od prioritetnih ciljeva za cirkularnu ekonomiju i ponovnu upotrebu.

Korisna upotreba može uključivati čiste ili zagađenje sedimente. Ponovna upotreba zagađenog sedimenta uglavnom se ne razlikuje od upotrebe nezagađenog sedimenta. Obe vrste sedimenta mogu biti primenjive, ali postoje ograničenja koja su nametnuta pri upotrebi zagađenog sedimenta s obzirom na potencijalni negativni uticaj na životnu sredinu od izlaganja kontaminantima. Pristupi upravljanju rizicima vezanim za zagađeni sediment uključuje tretman, što je dovelo do pojave razvoj inovativnih tehnika poslednje dve decenije. Svakako, da potencijal upotrebe izmuljenog sedimenta zavisi od vrste izmuljenog materijala, gde je izmuljen, načina na koji je izmuljen i njegove ukupne prihvatljivosti sa aspekt fizičko hemijskih karakteristika.

Sediment se može koristiti kao sirovina (pesak, glina i šljunak se mogu koristiti kao alternativa za neke primarne resurse), pri procesima zatvaranja deponija ili rudnika, stvaranja novih staništa za vodene organizme i močvarnih područja, pojačanja obale za odbranu od poplava i ekstremnih klimatskih događaja. Takođe, pesak i šljunak iz izmuljenog sedimenta nastalog održavanjem određenog vodnog tela mogu se koristiti za izradu betona, kao i za proizvodnju sintetičkih građevinskih materijala kao što su cigle i veštački šljunak.

Može se doći do zaključka da izmuljeni sediment (blato, pesak, sav izmuljeni materijal) predstavlja neku vrstu novog zlata. Sediment je veoma važan prirodni resurs. Jednostavno treba da naučimo kako da ga koristimo na održiv način u okviru njegovog prirodnog ciklusa. Ako ga ne koristimo na pravi način, lako možemo stvoriti neodržive situacije. Pridržavajući se principa održivosti pri izmuljivanju i upravljanju sedimentom korišćenjem prirodnih sistema za integraciju ovih akcija, ciljevi kvaliteta životne sredine i ekonomskog prosperiteta se mogu postići. 

BEuSED Projekat koji se realizuje na Prirodno-matematičkom Fakultetu i Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu upravo predstavlja efikasno rešenje za korišćenje izmuljenog sedimenta kroz proizvodnju ekološki prihvatljivog građevinskog materijala. Projekat će se fokusirati na ispitivanje sedimenta izmuljenog iz kanala Dunav-Tisa-Dunav koji bi se dalje koristio za izradu putnih nasipa ili kao materijal za podlogu na lokalnim putevima, pristupnim putevima, pešačkim i biciklističkim stazama, itd. Cilj projekta BEuSED je primena koncepta cirkularne ekonomije u razvijanju održivog upravljanja i korisne upotrebe sedimenta.

Više informacija o projektu mozete naći na društvenim mrežama projekta koji pružaju uvid u faze implementaciju projekta ali mogu biti interesantne i široj javnosti u pogledu tematike otpadnih voda (Web site, Instagram, Facebook, Twitter i LinkedIn).