Održivost prirodnih ekosistema, kao i ekosistema i drugih sistema kojima upravlja čovek je značajno ugrožena usled ubrzanih promena klimatskih uslova. Međutim, prirodni procesi imaju sposobnost da stabilizuju velike sisteme, ali je prvo potrebno stvoriti uslove za njhovo funkcionisanje. Ovaj pristup je osnova za grupu rešenja za klimatske promene koja se zove rešenja zasnovana na prirodi.
Ako se na globalnom nivou izvedu sve planirane mere koje se mogu implementirati kao rešenja zasnovana na prirodi to bi moglo da obezbedi čak i do 20% smanjenja neto emisija gasova sa efektom staklene bašte koje je neophodno kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma. Ovaj ogroman potencijal u borbi protiv klimatskih promena doveo je rešenja zasnovana na prirodi u fokus naučne javnosti koja apeluje na važnost sprovođenja ovih mera i promoviše njihovu implementaciju.
Šta su rešenja zasnovana na prirodi?
Rešenja zasnovana na prirodi su definisana kao akcije za zaštitu, održivo upravljanje i obnavljanje prirodnih ili modifikovanih ekosistema koje rešavaju društvene izazove na efektivan i adaptivan način, istovremeno obezbeđujući benefite za dobrobit ljudi i biodiverzitet. Ova definicija podrazumeva da ona pružaju koristi kako prirodnim ekosistemima, tako i sistemima kojima upravlja čovek, ali obezbeđuju i zdraviji i uopšteno bolji kvalitet života ljudi.
Ona moraju biti prilagodljiva na izmenjene uslove i pružati dugoročno pozitivne rezultate. Jednostavno rečeno, zasnovana su na korišćenju prirodnih procesa za borbu protiv destabilizacija i degradacija sistema i života na planeti.
U kontekstu klimatskih promena rešenja zasnovana na prirodi imaju dvostruku korist. To su najčešće mere koje se prvenstveno planiraju radi adaptacije na klimatske promene tj. radi povećanja klimatske otpornosti, međutim zbog njihovih osobina one često istovremeno doprinose i mitigaciji, odnosno uklanjanju ugljen-dioksida iz atmosfere. Na primer aktivnosti pošumljavanja koje za cilj imaju sprečavanje erozije istovremeno deluju kao ponor ugljen-dioksida i doprinose smanjenju njegove koncentracije u atmosferi.
Pravilno sprovođenje rešenja zasnovanih na prirodi
Prirodni procesi i interakcije između komponenti nekog sistema su veoma složeni i još uvek nije moguće njihovo potpuno poznavanje i predvidljivost, to čini planiranje i sprovođenje mera zasnovanih na prirodi vrlo zahtevnim, a celo pitanje dodatno usložnjava i društveni aspekt koji se mora uzeti u obzir.
Da bi se sprečila pogrešna upotreba rešenja zasnovanih na prirodi, bila ona namerna ili nenamerna, Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) je razvila Standard za njhovo planiranje i implementaciju.
Za implementaciju rešenja zasnovanih na prirodi potrebno je da ona budu ekonomski izvodljiva i da pruže povraćaj investicije i dugoročnu dobit. Dok je za njihovu uspešnu primenu neophodno da ona budu zasnovana na dokazima i nauci i da budu društveno pravedna, u smislu da ne škode ljudskim pravima. U većini slučajeva, implementacija ovih mera zahteva balansiranje kompromisa, a naročito dogovora u vezi namene zemljišta, koji je održiv i rezistentan na promenu upravljačke strukture, tj. vlasti.
Rešenja zasnovana na prirodi u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji
U svojim Nacionalno određenim doprinosima (NDC) predatim Okvirnoj konvenciji UN za klimatske promene, velika većina zemalja je navela mere koje planira za sprovođenje u borbi protiv klimatskih promena koje se mogu klasifikovati kao rešenja zasnovana na prirodi. Međutim, sposobnost i ambicija zemalja da zaista sprovedu te mere kao na pravi način (u skladu sa Standardom) je različita u zavisnosti od regiona, ekonomske i društvene razvijenosti i drugih faktora. Takođe, mnoge zemlje nisu u planove uključile način praćenja i merljivosti dostizanja ciljeva. Iz ovog razloga, postoji prostor da mere budu zloupotrebljene i ne ispune svoje ciljeve, a naročito da ne budu u potpunosti funkcionalne u smislu onoga što bi rešenja zasnovana na prirodi trebalo da postignu.
Radi uključivanja rešenja zasnovanih na prirodi u NDC Republike Srbije, UNDP je u saradnji sa Ministarstvom životne sredine sproveo studiju o prepoznavanju koncepta rešenja zasnovanih na prirodi u Srbiji i potencijalu za implementaciju. Na osnovu sakupljenih informacija iz nacionalnih dokumenata date su i preporuke za ubrzano usvajanje ovog koncepta u Srbiji zbog svoje multisektorske i dugoročne koristi sa doprinosima u adaptaciji i mitigaciji klimatskih promena, kao i preporuke za dalji razvoj ovih rešenja.
Sektori od najvećeg prioriteta za prilagođavanje na klimatske promene u Srbiji su poljoprivreda, šumarstvo, upravljanje vodama, uticaj klimatskih promena na javno zdravlje i smanjivanje rizika od ekstremnih vremenskih nepogoda. Svi ovi sektori mogu imati koristi od rešenja zasnovanih na prirodi.
Rešenja zasnovana na prirodi u poljoprivredi, šumarstvu i upravljanju vodama
U poljoprivredi sprovođenje rešenja zasnovanih na prirodi podrazumeva promenu načina izvođenja poljoprivredne proizvodnje koja sprečava prekomernu eksploataciju zemljišta, a time i smanjivanje njegove plodnosti. Jedan od primera jeste obezbeđivanje stalnog vegetacionog pokrivača na poljoprivrednim zemljištima, na primer sadnjom mahunarki koje služe kao đubrivo. Neophodno je optimizovati unos đubriva da obezbede potreban prinos u dužem periodu, bez izazivanja degradacije zemljišta.
Takođe, preporučuju se prakse koje podrazumevaju izbegavanje oranja, čime se znatno remeti struktura zemljišta, a time i njegova otpornost na degradaciju. Uticajem klimatskih promena značajno se povećava opasnost za degradaciju zemljišta zbog remećenja ciklusa njegovog obnavljanja, tj. procesa u tlu koji obnavljaju sadržaj hranljivih materija. Iz ovog razloga mere adaptacije moraju da umanje taj rizik, a naročito da umanje i negativan uticaj same poljoprivredne prakse.
Pašnjaci su u Srbiji veoma ugrožena područja od klimatskih promena, zbog visokih temperatura i suše. Planirane mere su optimizacija paše, upravljanje stajskim đubrivom i druge mere koje će umanjiti degradaciju ugroženih pašnjaka i poboljšati njihovo obnavljanje.
Mere koje su planirane da se u narednoj deceniji sprovedu u šumarstvu, a mogu se izvesti kao rešenja zasnovana na prirodi su pošumljavanje i obnavljanje šuma otpornim vrstama, ali na način koji smanjuje rizik od požara i njegovog širenja. Planirano je pošumljavanje 5.000 hektara godišnje do 2030. godine, ali postoji namera da se ovakav plan nastavi do 2050. Smatra se da će se ovim povećati šumski ponor ugljenika za 17%. Godišnje obnavljanje šuma je oko 23.000 hektara godišnje, dok je ukupna trenutna površina pod šumama 2,3 miliona hektara.
Kako se za rešenja zasnovana na prirodi preporučuje da budu multifunkcionalna, tj. da imaju koristi za više sektora, dobar primer za objedinjavanje mera u šumarstvu i poljoprivredi je agrošumarstvo, koja nije eksplicitno integrisana u nacionalna dokumenta (strategije i planovi). Ona podrazumeva sadnju klimatski otpornih vrsta na poljoprivrednim površinama i u formi zaštitnih pojaseva oko useva. Može štititi od erozije, a na pašnjacima može obezbediti i hlad za stoku koja je izuzetno ugrožena povećanim toplotnim talasima. Na napuštenim poljoprivrednim površinama, koje su pod velikim rizikom od erozije, ova mera može sprečiti dalju degradaciju a možda i doprineti obnavljanju zemljišta.
Pod rešenja zasnovana na prirodi, sa postojećom mogućnosti implementacije u Srbiji, spada i obnavljanje plavnih površina, koje umanjuju rizike od poplava i suše, ali i mogu uticati na poboljšanje kvaliteta vode. Ova mera nije planirana kao prioritetna, ali se može smatrati kao „zelena“ opcija za mere koje su u vezi sistema navodnjavanja i drenaže. Ne treba zanemariti ni obnavljanje tresetišta i očuvanje tresetišta i močvara, koje su dosta ugrožene konverzijom zemljišta, a predstavljaju važnu komponentu za očuvanje biodiverziteta, skladištenje ugljenika i mnogih drugih funkcija koje pružaju životnoj sredini.
Rešenja zasnovana na prirodi u gradskim sredinama
Rešenja zasnovana na prirodi u urbanim sredinama podrazumevaju veliku grupu rešenja, ali najvažnije je obezbeđivanje zelenih površina koje prvenstveno utiču na snižavanje temperature u toku leta zbog evapotranspiracije i pružaju „prirodan“ hlad koji će u budućnosti biti neophodan za veliki broj gusto naseljenih ljudi u gradovima da tokom vrućih letnjih meseci obavljaju osnovne aktivnosti.
Međutim u gradskim sredinama mogu postojati i veliki problemi sa jakim padavinama zbog povećanja rizika usled klimatskih promena i neadekvatne gradnje.
Jedan projekat za primenu rešenja zasnovanog na prirodi u Beogradu se našao i u publikaciji Evropske agencije za zaštitu životne sredine Nature-based solutions in Europe gde se među primerima rešenja zasnovanih na prirodi koje postoje u Evropi nalazi i obnavljanje zeleno-plavih koridora u Beogradu, koji bi sprečili ili smanjili rizike od poplava, procese erozije, doprineli očuvanju biodiverziteta i prirodnih i kulturnih nasleđa, smanjili uticaj toplotnog ostrva i povećali sekvestraciju ugljenika.
Rezultati analiza izrađenih za ovaj projekat pokazuju da bi se vrednosti indikatora rizika za bujične poplave (najveći protoci reka i površinski oticaji) smanjili 40-50%, a time i erozija zemljišta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Da li je svako zasađeno drvo rešenje zasnovano na prirodi?
Jedan od najpopularnijih ekoloških slogana „Zasadi drvo“ se može smatrati za rešenjem zasnovanim na prirodi. Međutim, intervencija ovog tipa koja se sprovodi na nekoj oblasti kao kao rešenje zasnovano na prirodi (po svojoj definiciji i po Standardu) mora uzeti u obzir okolinu intervencije, i interakciju implementiranog rešenja sa okolinom kao i potencijalne rizike (bolesti i štetočine).
Pored toga, neophodno je da ne narušava raspoloživost vode i ne povećava konkurenciju za vodu. Neke od važnih informacija za za planiranje su osobine i dubina zemljišta i karakteristike terena.
Dobar odabir vrste, na osnovu sakupljenih informacija i podataka, koja ima sposobnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i otpornost na ekstremne događaje je ključan korak u planiranju. Promena vegetacionog pokrivača ne sme narušiti postojeći ekosistem iako on možda nije „lep“. U slučaju da novostvorena vegetacija povećava rizik od alergija, potrebno je istražiti domen raznošenja alergena i postojanje gušće naseljenih oblasti. U odabiru oblasti implementacije mora se dodatno voditi računa da sadnja drveća ne povećava rizik od požara i/ili negovog širenja.
Sve navedeno je samo deo preciznog planiranja uspešnih rešenja zasnovanih na prirodi, za koje je takođe potrebno obezbediti podršku u lokalnoj zajednici, upravnim organima, regulativama i strateškim dokumentima. Dakle, akcija sadnje drveća, naizgled jednostavne prirode, mora proći Standard, a time i koristiti stručna i naučna znanja, i biti uključena u sistem izveštavanja radi osiguravanja njegove funkcionalnosti sa punim potencijalom u dugoročnom periodu.
Rešenja zasnovana na prirodi mogu da budu veoma važan alat koji će doprineti globalnim naporima za zaustavljanje klimatskih promena uz rešavanje i drugih izazova, međutim da bi se iskoristio njihov puni potencijal neophodno je poštovanje prethodno pominjanog standarda, u suprotnom krajnji ishodi ovakvih mera mogu da budu bitno drugačiji od onoga što je prvobitno planirano.
