Krajem prošle nedelje, na Međunarodni dan planete Zemlje, 22. i 23. aprila održan je virtuelni samit svetskih lidera o klimatskim promenama. Na samitu koji je organizovan od strane američkog predsednika Džoa Bajdena su govorili predstavnici 40 najmoćnijih svetskih država, kao i ljudi iz poslovnog sektora, naučnici i aktivisti.
Ideja ovog događaja je bila da podstakne globalnu klimatsku akciju i ubrza stvari pred klimatski samit koji će se održati krajem godine u Glazgovu (COP26). Istovremeno, cilj domaćina bio je i da povrati američki uticaj i vođstvo kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena, nakon što je prethodni predsednik Donald Tramp povukao zemlju iz Pariskog sporazuma.
Nekoliko država je na samom samitu predstavilo svoje nove, ambicioznije, ciljeve kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), međutim aktivisti i stručnjaci ističu da to još uvek nije dovoljno ukoliko želimo da zagrevanje na globalnom nivou zadržimo ispod granice od 1,5 °C.
Domaćin samita, američki predsednik Džo Bajden je predstavio novi cilj SAD-a da u narednih deset godina smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 50 – 52% u odnosu na 2005. Bajden je u svojim obraćanjima isticao potencijal čiste energije da stvori nova radna mesta i ponovo prethodno najavu da SAD planiraju da do 2035. proizvode 100% električne energije iz čistih izvora.
Kineski predsednik Si Đinping nije rekao mnogo toga novog kada su je u pitanju dugoročna strategija ove zemlje i ponovio je da je cilj Kine da dostigne nulte emisije ugljen-dioksida do 2060. godine. Međutim novost je bila nešto jasnija retorika kada je u pitanju kineski otklon od uglja.
Predsednik Si praktično je najavio da će Kina dostići maksimalnu potrošnju uglja do 2025. što stručnjaci tumače kao jasan signal provincijama koje svoj ekonomski razvoj zasnivaju na ovom energentu da treba da menjaju svoje dugoročne strategije. Iako su ove promene u retorici dobrodošle, Kina još uvek planira da izgradi veliki broj termoelektrana na ugalj u svojoj zemlji u narednih nekoliko godina, kao i da finansira izgradnju istih i u drugim državama, među kojima je i Srbija
Lideri Evropske unije saopštili su da su se države članice usaglasile oko novog zakona koji će ozvaničiti prethodno postavljeni cilj smanjenja emisija GHG od 55% do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990.
Premijer Velike Britanije, Boris Džonson saopštio je da ova država povećava svoje klimatske ambicije i da će u narednoj deceniji smanjti emisije GHG za 68% u odnosu na stanje iz 1990. godine.
Lideri Japana i Kanade takođe su predstavili unapređene klimatske planove. Japan se obavezao da će u narednih deset godina svoje emisije smanjti za 46% u odnosu na 2013. dok je premijer Kanade Džastin Trudo najavio da će ova zemlja u istom periodu emisije smanjti za 45% u odnosu na 2005.
Pored navedenih ciljeva, pažnju je izazvala i najava Južne Koreje da će u potpunosti obustaviti finansiranje termoelektrana na ugalj u inostranstvu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Za obične građane ove brojke verovatno ne znače puno, ali važno je istaći da predstavljaju trend sve većeg unapređivanja ambicija za borbu protiv klimatskih promena od strane najbogatijih država sveta. Istovremeno, aktivisti i naučnici upozoravaju da se svet nalazi u uslovima klimatske krize i da će za sprečavanje najtežih posledica klimatskih promena biti potrebna još odlučnija i brža akcija.
Više od pet godina nakon dogovaranja Pariskog sporazuma, očigledno je da se klima u međunarodnoj politici promenila. Tehnološki napredak i pad cena obnovljivih izvora energije su uz sve veći pritisak klimatskih aktivista širom sveta uticali na vlade država da postavljaju sve ambicioznije ciljeve. Svet se sada nesumnjivo nalazi u mnogo boljoj situaciji nego pre pet godina, ali za suštinski povoljan ishod biće neophodno da se ovaj trend nastavi i ubuduće.
Pravljenje obećanja je jednostavniji deo posla, pravi test biće planovi koje će države predstaviti kako bi sprovele ove ciljeve. Zato svi sa nestrpljenjem očekuju klimatski samit u Glazgovu kada bismo mogli da dobijemo odgovore na brojna otvorena pitanja i vidimo i dodatno unapređenje klimatskih ambicija brojnih država.
