Unesko je proglasio prvi rezervat prirode u Crnoj Gori – Skadarsko jezero

Foto: Unesko (Duško Miljanić)

Na Svetski dan životne sredine, 5. jun, Unesko je proširio svoju mrežu za 14 novih rezervata biosfere. Tom prilikom, i Crna Gora dobila je svoj prvi Uneskov rezervat biosfere – sliv Skadarskog jezera.

Iz crnogorskog Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja severa opisali su ovo dostignuće kao istorijski trenutak.

„Posebno me raduje činjenica da je Skadarsko jezero, koje je samo deo rezervata biosfere ‘Sliv Skadarskog jezera’ u Crnoj Gori, i sa albanske strane dobio isti status”, izjavio je ministar Damjan Ćulafić, „što otvara mogućnost za zajednički pristup i saradnju u okviru Unesko programa ‘Čovek i biosfera’.”

Prostirući se preko granice između Albanije i Crne Gore, rezervat biosfere Skadarsko jezero obuhvata jedan od ekološki i kulturno najznačajnijih predela u jugoistočnoj Evropi, navode iz Uneska. U njegovom srcu leži Skadarsko jezero, najveće slatkovodno jezero na Balkanu i Ramsarsko močvarno područje od međunarodnog značaja.

Predeli su smešteni unutar mozaika močvara, šuma i poljoprivrednog zemljišta, a protežu se od jadranske obale pa sve do planinskih vrhova iznad 2.000 metara nadmorske visine.

Samo Skadarsko jezero i njegova okolina pružaju utočište za preko 280 vrsta ptica, uključujući i strogo zaštićenog kudravog pelikana čija se jedina kolonija u Crnoj Gori nalazi upravo tamo. U novom rezervatu biosfere žive i sisari među kojima je i balkanski ris.

Ovo područje, naseljeno već hiljadama godina, i danas živi kao kulturni pejzaž koji su oblikovale različite etničke zajednice, istorijski gradovi, arheološka nalazišta, duhovna tradicija i bogato kulturno nasleđe. Tradicionalne delatnosti poput ribolova, malih porodičnih imanja, stočarstva i starih zanata i dalje prehranjuju lokalno stanovništvo, čuvajući njihov identitet i izgled samog kraja.

Ipak, danas se ljudi ovde okreću i organskoj poljoprivredi, pčelarstvu i ekoturizmu kao putu ka održivoj budućnosti, čime na delu pokazuju model rezervata biosfere u kojem čovek i priroda napreduju zajedno.

Svetska mreža biosfere sada obuhvata skoro 800 lokaliteta u 145 zemalja širom sveta

Pored Crne Gore, još dve zemlje dobile su svoj prvi rezervat biosfere – Istočni Timor gde je Unesko zaštitio nacionalni park Nino Konis Santana i Aruba, konstitutivna ostrvska država Kraljevine Holandije u Karipskom moru čija je cela teritorija proglašena biorezervatom.

Iako možda zvuči neobično da Unesko zaštiti čitavu zemlju, ovo nije pionirski takav primer u istoriji. Prva država na svetu čija je celokupna teritorija proglašena rezervatom biosfere bio je Sao Tome i Principe u centralnoj Africi. Ova zemlja je Uneskovu zaštitu dobila u septembru prošle godine prilikom najvećeg proširenje Uneskovih rezervata biosfere u poslednje dve decenije.

Nakon najnovijeg, junskog proširenja, Svetska mreža biosfere obuhvata 797 lokaliteta u 145 zemalja širom sveta.

Ali šta su zapravo rezervati biosfere?

To su mesta u kojima se prožimaju nauka, kultura i inkluzivno upravljanje, pokazujući kako očuvanje biodiverziteta i održivi razvoj mogu uspešno da idu ruku pod ruku. Umesto da odvajaju čoveka od prirode, rezervati biosfere počivaju na principu da zajednice i ekosistemi napreduju zajedno.

„Rezervati biosfere svakodnevno dokazuju da zaštita prirode i unapređenje ljudskih života nisu suprotstavljeni ciljevi”, izjavio je generalni direktor Uneska Haled El Anani.

„Ovogodišnja proglašenja novih rezervata obuhvataju sve kontinente, pokazujući puni opseg onoga što znači živeti u harmoniji sa prirodom. Unesko će nastaviti da sarađuje sa vladama, zajednicama i naučnicima kako bi obezbedio da ove žive laboratorije ostanu predvodnici svetskog odgovora na klimatsku krizu i krizu biodiverziteta.”

Uneskova zaštita prirode – ne samo kroz rezervate biosfere, već i lokalitete svetske prirodne baštine i globalne geoparkove – doprinosi ostvarenju ključnog globalnog dogovora, tzv. Kunming-Montreal cilja, o zaštiti trećine Zemljinog kopna i mora do kraja decenije.