Smanjena konzumacija šećera mogla bi da pruži veliki doprinos u borbi protiv klimatskih promena, kao i pri oporavku od zdravstvene i ekonomske krize izazvane koronavirusom. Ovo su zaključci analize koju je sproveo Institut za nauku i tehnologiju životne sredine i Autonomnog univerziteta u Barseloni.
Autori su pošli od premise da je šećer jedna od najštetnijih namirnica iz perspektive zdravlja, a sa druge strane ima ogroman potencijal u industriji biogoriva. Istraživali su moguće benefite na polju očuvanja klime i povećanja održivosti u slučaju da se zasadi poljoprivrednih kultura koje se gaje zarad proizvodnje šećera prenamene, a njihovi nalazi su objavljeni u naučnom časopisu Nature Sustainability.
Brazil i Evropska unija su među najvećim svetskim proizvođačima šećera – Brazil svoju proizvodnju bazira na šećernoj trski, a Evropska unija na šećernoj repi.
Istraživanjem su obuvaćena tri scenarija: prvi se odnosi na situaciju u kojoj bi Evropska unija izvozila višak šećera, dok bi Brazil useve šećerne trske koristio za proizvodnju etanola, drugi na situaciju u kojoj bi Evropska unija pošumila oblasti namenjene proizvodnji šećera, a treći na situaciju u kojoj bi Evropska unija zemljište pod šećernom repom preusmerila za proizvodnju etanola.
Prema proračunima, prvi scenario u kojem se konzumacija šećera u Evropskoj uniji smanjuje u skladu sa zdravstvenim preporukama, a u Brazilu se, umesto šećera, proizvodi etanol doneo bi godišnje smanjenje štetnih emisija između 20,9 i 54,3 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida. To je četiri puta više u odnosu na alternativnu strategiju da na mestima šećerne repe u Evropi nikne drveće, a dva puta više nego što bi nastalo kao rezultat poslednjeg scenarija.
Korišćenje biogoriva, umesto goriva na bazi nafte, znatno smanjuje oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte. S obzirom na to da se proizvodnja etanola od šećerne trske u Brazilu već pokazala kao ekonomski isplativa alternativa proizvodnji šećera, ekološki najbolji scenario u sklopu ove studije je izvodljiv.
Dodatno, tvrdi se da evropski i brazilski uzgajivači šećerne repe i šećerne trske ne bi bili ekonomski oštećeni – njihova ravnopravna specijalizacija u zemljama EU i Brazilu rezultovala bi u unapređenju njihovog blagostanja i u redukciji negativnih efekata proizvodnje šećera.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako je uopšte moguće podstaći stanovništvo da unosi manje količine šećera? Prema navodima istraživača ova transformacija ishrane zahtevala bi sličan pristup pomoću kojeg je Evropska unija u prethodnim decenijama postigla smanjenje pušenja – edukaciju i propise usmerene na promenu ponašanja uz ozbiljnu ulogu oporezivanja.
Uvođenje poreza na šećer pokazalo se efikasnim u zemljama kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo. A kako su pokazali naučnici u svom novom radu, smanjenje upotrebe ove namirnice bi i pozitivne implikacije na zauzdavanje globalnog zagrevanja.
„Kako bi politike na polju održivosti bile efikasne, moramo razmotriti njihov potpun uticaj na tri stuba – ekološki, sociološki i ekonomski. Promena načina na koji upotrebavamo zemlju pod šećernom repom i šećernom trskom predstavlja privlačnu strategiju iz ove perspektive zato što je šećer najmanje efikasan kao hrana, čak i kada zanemarimo njihove negativne efekte na zdravlje; povrh toga, iz perspektive neto energije najefikasnije je korišćenje zasada za proizvodnju biogoriva”, objasnio je istraživač Luis King.
