Vaš stari telefon koji verovatno skuplja prašinu u nekoj fioci može da oživi – i to kao mini data-centar za praćenje morskog sveta, pokazuje nova studija međunarodnog tima naučnika.
Na globalnom nivou, proizvede se preko 1,2 milijarde pametnih mobilnih telefona godišnje. Uprkos troškovima po džep samih potrošača i otisku na životnu sredinu, ovi uređaji imaju sve kraći životni vek pošto ih, u proseku, menjamo novima na svake 2-3 godine.
Ali umesto da stari telefoni čuče negde zaboravljeni – ili još gore, da doprinose džinovskim količinama elektronskog otpada, mogli bi da se ponovo konfigurišu za čitav niz korisnih „zelenih” primena.
„Inovacija često ne počinje nečim novim, već novim načinom razmišljanja o starom – ponovnim osmišljavanjem njegove uloge u oblikovanju budućnosti”, izjavio je Huber Flores, jedan od autora studije i vanredni profesor na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji.
Možda najbolje od svega je da transformacija zaboravljenog pametnog telefona u mini data-centar ne košta mnogo, verovatno čak i manje nego što biste pomislili na prvu loptu – svega osam dolara. To je oko 800 dinara, odnosno otprilike koliko i cena nesnižene čokolade od 300 grama.
A kako ovaj proces zapravo izgleda?
Istraživači najpre uklone baterije iz uređaja i zamene ih spoljnim izvorima napajanja kako bi smanjili rizik od curenja hemikalija u životnu sredinu. Zatim međusobno povezuju četiri telefona, opremljena kućištima i držačima izrađenim pomoću 3D štampe, da bi naposletku nastao prototip spreman za ponovnu upotrebu.
Prototip koji su naučnici izradili učestvovao je u podvodnoj misiji – mini data-centar od starih telefona pratio je morski svet, pomažući u prebrojavanju različitih morskih vrsta.
Uobičajeno se za ovakve zadatke angažuju ronioci: oni u morima snimaju video materijal koji potom iznose na površinu radi analize. Zahvaljujući prototipu, ceo proces mogao je da se odvija automatski – pod vodom.
Ali to nije jedini način da se sposobnost telefona za efikasnu obradu i skladištenje podataka pametno iskoristi i nakon što ga u svakodnevnoj upotrebi zameni neki noviji model.
Ovi mini data-centri mogli bi, na primer, da se koriste na autobuskim stajalištima za prikupljanje podataka o broju putnika u realnom vremenu. A takve informacije mogle bi da doprinesu unapređenju javnog prevoza.
Ovakva prenamena starih telefona jeste koristan korak, ali ipak samo kap u moru rešenja potrebnih za probleme koje donose rudarenje resursa, energetski zahtevna proizvodnja i sve veće količine elektronskog otpada.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Tokom 2022. godine, svet je proizveo rekordnih 62 miliona tona elektronskog otpada, 82% više nego 2010. Ali i dalje od toga… Očekuje se da proizvodnja e-otpada poraste na 82 miliona tona do kraja decenije.
S obzirom na to da proizvodnja e-otpada raste pet puta brže od reciklaže i da se manje od jedne četvrtine zaista pravilno prikuplja i reciklira, na ovaj način bacaju se resursi vredni na milijarde dolara, povećavajući rizike od zagađenja za zajednice širom sveta: svaki bačeni uređaj sa baterijom ili utikačem predstavlja opasnost za životnu sredinu i zdravlje zato što sadrži opasne supstance poput žive.
Baš kao što su stari telefoni samo jedan deo problema, tako je i njihova prenamena samo jedan deo rešenja za rastuću globalnu krizu: u krajnjoj liniji, moramo da preispitamo kulturu bacanja i pređemo na cirkularnu ekonomiju.
