Skoro dve trećine struje koja se dobija iz obnovljivih izvora instalisanih 2021. godine beleži niže troškove proizvodnje od najjeftinije termoelektrane na ugalj u okviru G20 zemalja, pokazao je novi izveštaj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).
Troškovi obnovljivih izvora su nastavili da se smanjuju i tokom prošle godine, pa je zelena energija tržišno sve konkurentnija – troškovi električne energije iz vetroelektrana na kopnu pali su u poređenju sa 2020. za 15%, iz vetroelektrana na moru za 13% i iz solara za 13%.
Eksperti su procenili da su, zbog trenutnih visokih cena fosilnih goriva, obnovljivi izvori pušteni u rad prošle godine tokom 2022. uštedeli oko 55 milijardi američkih dolara globalno za energetsku proizvodnju.
„Obnovljivi izvori su daleko najjeftiniji vid energije danas”, kazao je generalni direktor IRENA, Frančesko La Kamera. „Godina 2022. predstavlja sjajan primer koliko je ekonomski održiva postala proizvodnja energije iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori oslobađaju privrede od promenljivih cena fosilnih goriva i uvoza, smanjuju troškove energije i povećavaju otpornost tržišta – još više u slučaju nastavka današnje energetske krize”, dodao je.
S obzirom na sve veće troškove i manju isplativost prljavih energenata, u jeku energetske krize vetroparkovi i solarne elektrane postajaće sve privlačniji. „Aktuelna situacija je surovi podsetnik da budućnost počiva na obnovljivim izvorima i uštedi energije”, poručio je La Kamera.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naglašava se da će postojeća evropska gasna postrojenja samo u ovoj godini, zbog goriva i dozvola za ugljenik, napraviti između četiri i šest puta veće troškove nego što će novoinstalisani vetroparkovi i solarne elektrane za vreme čitavog svog životnog veka.
Novi IRENA izveštaj još jednom potvrđuje kritičnu ulogu obnovljivih izvora u rešavanju trenutnih problema na polju energetike i klime. Energija vetra i sunca jedan su od ključnih načina za zauzdavanje porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom.
Uz relativno kratak period izgradnje vetroparkova i solarnih elektrana – veće korišćenje vetra i sunca u proizvodnji energije predstavlja ključne korake za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, a onda i za dostizanje neto-nultih emisija sredinom veka, navodi IRENA.
