Fotografija: Masačusetski institut za tehnologiju (MIT)
Tim naučnika sa Masačusetskog insituta za tehnologiju (MIT) razvio je ultratanke i fleksibilne solarne ćelije koje bilo koju površinu, od jedra broda preko šatorskih krila do dronova, veoma brzo mogu da transformišu u izvor električne energije.
Tradicionalne solarne ćelije od silicijuma su krhke zbog čega moraju da se zaštite staklom i upakuju u teške aluminijumske okvire. No, ovo ograničava gde i na koji način one mogu da se upotrebe. Eksperti sa MIT-a uspeli su da to prenebregnu.
Ove lagane – ali veoma izdržljive solarne ćelije – mnogo su tanje od ljudske dlake i lepe se na jaku, laganu tkaninu što olakšava njihovo postavljanje na sve fiksirane površine. Pored toga što ih je moguće koristiti za proizvodnju struje u pokretu, takođe bi bile korisne i u vanrednim situacijama kao ispomoć.
„Kriterijumi koji se koriste za procenu novih tehnologija solarnih ćelija su obično ograničene na njihovu efikasnost konverzije energije i cenu u dolarima po vatu. Ali jednako je važna i njihova mogućnost integracije – lakoća sa kojom se mogu prilagoditi”, objasnio je Vladimir Bulović, profesor na MIT-u i jedan od autora naučnog rada u kojem je opisan revolucionarni izum.
„Lagane solarne tkanine omogućavaju intergraciju, dajući podsticaj za trenutni rad. Nastojimo da ubrzamo usvajanje solarne energije uzimajući u obzir hitnu potrebu za razvojem novih karbonski neutralnih energetskih izvora”, kazao je Bulović.
On je pre šest godina učestvovao i u izradi solarnih ćelija koje su toliko tanke, fleksibilne i lagane da mogu da se postave na vrh balončića od sapunice. Međutim, problem je bio što je proizvodni proces kompleksan što bi učinilo njihovo omasovljavanje izazovnim i skupim.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sa druge strane, nove solarne ćelije prave se od poluprovodničkih mastila, procesom štampanja, i postoji potencijal da njihova proizvodnja dostigne velike razmere u budućnosti.
Sto puta su lakše od konvencionalnih solarnih panela, a po kilogramu generišu 18 puta više električne energije.
Istraživači su takođe testirali i izdržljivost uređaja: čak i kada su urolali i odmotali solarne ćelije više od 500 puta, one su zadržale preko 90% svojih početnih mogućnosti za proizvodnju struje.
