Nedavno je objavljen novi izveštaj Agencije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) o jazu u emisijama – onim koje nacije širom sveta trenutno planiraju da smanje i onim koje je neophodno da smanjimo kako bismo izbegli najgore posledice globalnog zagrevanja.
„Ove sadašnje ambicije nisu dovoljne”, ocenjuje dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, jedna od vodećih domaćih stručnjaka za klimatske promene.
„Jeste primetan pomak u odnosu na period pre petnaest godina, ali on je i dalje – nedovoljan, pa se krećemo ka tzv. tačkama preokreta, posle kojih više nema povratka nazad, i to treba da izbegnemo.”
Trenutno, planeta je toplija za 1,2 °C u poređenju sa predindustrijskim razdobljem (1850-1900), a već svedočimo upozoravajućim posledicama: delovi Zemlje suočavaju se sa obilnim padavinama i razornim kišama, dok drugi mole da padne kiša, a delovima su zavladale vatrene stihije.
Uz aktuelne Nacionalno utvrđene doprinose (NDC), odnosno klimatske planove pojedinačnih zemalja, svet bi mogao da se do kraja veka zagreje između 2,6 i 2,8 °C.
„A to znači dalju destabilizaciju klimatskog sistema i – sve jače i učestalije vremenske ekstreme”, upozorava naša sagovornica.
Međutim, problem je što trenutno važeće politike još uvek ne garantuju ispunjenje postojećih klimatskih planova. Prema proračunima stručnjaka iz UNEP-a, ukoliko bi svet ostao na aktuelnom nivou klimatske akcije, prosečna temperatura na planeti bi do kraja veka mogla da poraste i do 3,1 °C.
To je svakako znatno, ali i kritično više, u odnosu na granicu iz Pariza: još 2015. godine, potpisnice su se dogovorile da će nastojati da zauzdaju globalno zagrevanje znatno ispod 2 °C, a u idealnom slučaju na 1,5 °C.
Izdanje za 2024. autori su simbolično naslovili: „Bez još toplog vazduha, molimo” (No more hot air please). Zanimljivo je pomenuti da originalni naslov na engleskom ima još jedno značenje – „Bez još praznih obećanja, molimo” s obzirom na to da se izraz hot air u neformalnom govoru odnosi na priče bez mnogo stvarnog značenja namenjene da impresioniraju nekoga.
A po svemu sudeći, nedovoljne ambicije na polju borbe protiv klimatskih promena razotkrivaju da se države ponašaju upravo tako: jake su na rečima, na papiru slabije, a na terenu – još gore. Barem je tako u najnovijem preseku stanja.
Taj idealan slučaj izmiče nam van domašaja, navodi se u izveštaju: za svega par godina mogli bismo da mu držimo opelo ukoliko ne povećamo ambicije, a te povećane ambicije ne bude pratila ubrzano sprovođenje u delo. Onaj drugi, manje ambiciozan – i po planetu i čovečanstvo opasniji kritični prag – od 2 °C je u nešto boljom situaciji, ali ipak mu preti odlazak na intenzivnu negu. Opet, sa premisom da u klimatskoj akciji nastavimo da vučemo noge.
Početkom sledeće godine, države bi trebalo da podnesu ažurirane NDC-jeve – i u njima sadržana obećanja o smanjenju emisija koje dajemo jedni drugima na svakih pet godina.
Prema UNEP-ovim proračunima, uz ove dokumente i njihovu implementaciju, emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da padnu za 42% do kraja decenije, a do 2035. – za 57%. Na taj način, održali bismo cilj od 1,5 °C u životu.
Na godišnjem nivou, to znači 7,5% emisija manje u narednih jedanaest godina – a brojke će svakako postajati sve veće ako sedimo skrštenih ruku.
Borba sa klimatskim promenama je ogroman zadatak koji zahteva globalnu mobilizaciju u razmerama i brzini kakvu nismo videli nikada ranije, poručuju iz UNEP-a. Smanjenje emisija postiže se kroz velika ulaganja u obnovljive izvore, pošumljavanje, energetsku efikasnost zgrada, saobraćaj, industriju – a sve to treba da predvode i omoguće vlade, pre svega one koje su istorijski najodgovornije za porast temperature.
Međutim…
„Ono što činimo sada, nećemo odmah osetiti”, priča dr Ana Vuković Vimić, „jer reakcija klimatskog sistema kasni u odnosu na forsirajuće faktore. Čak i da zamislimo najbolji mogući scenario – da se sutra zaustavi porast temperature, mi bismo klimatske promene osetili još decenijama.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zrno optimizma ipak može da pruži činjenica da u jednoj oblasti akcije protiv klimatskih promena poslednji trendovi pokazuju da se stvari odvijaju čak i brže od onoga što su države planirale.
Prema podacima iz poslednjeg poslednjeg izveštaja u stanju u oblasti bnovljivih izvora energije, koji objavljuje Međunarodna agencija za energetiku (IEA), prognozira se da će rast kapaciteta na obnovljivih izvora premašiti trenutne ciljeve koje su nacije proklamovale: očekuje se da će do 2030. njihov ukupan kapacitet porasti na najmanje 9.700 GW što je za oko 25% više od onoga što trenutno stoji u nacionalnim energetskim planovima i strategijama.
