Kako su Holanđani na sudu pobedili svoju državu u tužbi zbog klimatskih promena

Pred kraj maja meseca desio se jedan veoma loš dan za tri velike naftne kompanije, koji će u velikoj meri uticati na njihovo poslovanje. Naime, u sredu 26. maja u kompanijama Chevron i ExxonMobil došlo je do promena koje imaju za cilj skretanje ovih kompanija na put ozbiljnijeg hvatanja u koštac sa problemom klimatskih promena. Istog dana sud u Holandiji odredio je da čuvena multinacionalna korporacija, Royal Dutch Shell, u narednih deset godina mora da smanji svoje emisije ugljen-dioksida (CO₂) pri poslovanju za 45% u odnosu na nivo koji je bio tokom 2019. godine.

Poslednji događaji koji su u velikoj meri uzdrmali naftne gigante predstavljaju primer kako je moguće, bilo sudskim putem, ili preko poslovnog delovanja kroz vlasničku strukturu, uticati na moćne aktere. Ekološki aktivizam na različite načine može da dovede do promena, a sada je primetno da aktivisti sve češće ispunjenje svojih ciljeva traže upravo kroz sudske procese. 

Da bismo bolje razumeli kako je moguće sudskim putem uticati na državu da promeni svoje postupke najbolje je vratiti se nekoliko godina unazad na jedan primer koji je povezan sa smanjenjem emisija CO₂. Sudski proces između fondacije Urgenda protiv Holadnije (State of Netherlands vs. Urgenda Foundation), predstavlja prvi spor o klimatskim promenama  koji je jedna država izgubila pred sudom. Ova sudska odluka otvorila je put brojnim procesima koji se sada vode, a koji predstavljaju važan alat u zagovaranju snažnijeg odgovora na klimatsku krizu.

Pozadina slučaja koja je prethodila sudskom procesu

Svojevremeno je u izveštajima Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene (IPCC) isticano da je potrebno ubrzano smanjenje emisija CO₂ do 2030. godine. EU je sledila te izveštaje pa je uoči Pariskog klimatskog samita utvrdila da je cilj da sve države članice postignu smanjenje emisija od 40% u odnosu na nivo iz 1990. godine do 2030. godine. Holandija kao i sve druge države bila je dužna da svoje politike u ovoj temi na nacionalnom nivou uredi i sprovodi u cilju rešavanja globalnog problema.

Zanimljiv podatak jeste da Holandija predstavlja državu čiji se delovi teritorije nalaze i ispod nivoa svetskog mora. Međutim, ono što se ispostavilo kao apsurd jeste to da su predstavnici civilnog sektora uočili da i pored nepovoljnog položaja, država ipak favorizuje fosilna goriva naspram obnovljivih izvora energije. Samim tim, Holandija se nije preterano zalagala za borbu protiv klimatskih promena, što je svakako u njenom interesu.

Aktivisti su pratili preporuke međuvladinog panela i EU, te su na osnovu toga uvideli nedovoljnu doslednost Holandije. Shodno ovome, tokom 2013. godine fondacija Urgenda je uz podršku 900 građana pokrenula  tužbu protiv države. Urgenda je zahtevala da se država pridržava planiranog i da smanji emisije CO2 za 40% do 2030. godine ili najmanje 25% do 2020. godine.

Razlozi za presudu svih sudova protiv Holandije

Pošto je država negirala prigovore aktivista, usledila je tužba, a ubrzo je započet i sudski postupak. Pred Okružnim sudom gde se vodio proces 2015. godine usledila je i presuda u korist fondacije Urgenda i građana. Sud je ocenio da je Holandija u obavezi da do 2020. godine smanji emsije za 25%. Kao razlog za ovakvu presudu, sud se između ostalog pozvao na to da su postojale jasne promene u ciljevima Holandije od 2010. godine.

Tako je od planiranog smanjenja emisija do 2020. godine sa 30%, Holandija promenila politiku i kao ciljeve odredila umanjen plan smanjenja emisija od oko 14-17%. Ovo je u velikoj meri promenilo njen odnos prema borbi protiv klimatskih promena. Iako se država Holandija branila argumentima da ona nije preveliki emiter CO₂ naspram drugih velikih država, sud je imao pre svega racionalnu izjavu.

Vrhovni sud je potvrdio odluku

Holandska vlada je iskoristila priliku da u ovom sporu priloži žalbu prvo Apelacionom, a zatim i Vrhovnom sudu na presude. Međutim, u procesima tokom 2018 i 2019. godine,  sve dokaze i podneske koje je holandska Vlada predložila i priložila, pomenuti sudovi su odbacili u svojim presudama.

U svojoj završnoj presudi, Vrhovni sud Holandije potvrdio je stav da je holandska vlada odgovorna za upravljanje emisijama ugljen-dioksida u zemlji. Uz to tema koja je bila deo razmatranja, a odnosi se na ljudska prava, jasno je ukazala na dužnost vlade da ih zaštiti u cilju brige o građanima. U konačnoj odluci Vrhovnog suda ponovno je istaknut argument koji su i prethodna dva suda istakla u presudama, a to je da stav da je svaka država odgovorna za svoj udeo emisija. Uz to aktivsti su ostvarili i konačnu pobedu u nameri da dokažu da država nije u potpunosti dosledna ciljevima, a uz to i da nateraju državu da promeni svoju politiku prema klimatskim promenama.

Primer ovog spora šalje još jednu bitnu sliku brojnim aktivistima i predstavnicima civilnog sektora. Naime, često se kod građana stvara stav da je nemoguće promeniti neke odluke i da su države ili multinacionalne korporacije moćnije od njih. Ovaj stav je još izraženiji u državama u kojima su demokratske institucije nedovoljno nezavisne, a uz to je i odnos države prema građanima često nepovoljan. Međutim, čak i u Srbiji koja se uklapa u državu sa pretodno navedenim manama institucija, moguće su bile promene. Najbolji primer za to jeste, takoreći pobeda građana, kada je odlučeno da se novim prostornim planom grada Pirota odustane od gradnje novih MHE na teritoriji Stare planine do 2035. godine.

Za pravnu nauku, ali i za građane je od izuzetne važnosti da postoje slučajevi kao što je Urgenda. Njihova društvena važnost je još veća ako se njihovim okončanjima pomaže rešavanje problema klimatskih promena, ali i drugih ekoloških problema. Shodno stanju sa problemima i često neadekvatnim odnosima nadležnih državnih i lokalnih organa, ne bi trebalo da nas začudi, ako u godinama pred nama bude još situacija u kojima će zvahvaljujući civilnom sektoru doći do novih sudskih pobeda u vezi sprečavanja zagađenja životne sredine.