Ovo je još jedna godina u nizu tokom koje se u Srbiji beleži visok nivo aerozagađenja, pokazala su merenja građanskih senzora za kvalitet vazduha u periodu od 1. januara do 31. maja. Šabac je na neslavnom prvom mestu, na dva merna mesta u gradu izmereno je više od 100 dana sa prekoračenim dnevnim granicama PM10 čestica, dok ih je na trećem mernom mestu bilo 98.
Kao kriterijum za procenu kvaliteta vazduha korišćen je zakonski definisan broj „dozvoljenih“ dana sa prekomernom koncentracijom PM10 čestica. Na godišnjem nivou granična dnevna koncentracija PM10 čestica od 50 μg/m3 ne sme se prekoračiti više od 35 puta.
Ta godišnja „zaliha“ od 35 dana „dozvoljenog“ prekomernog zagađenja je već u prvih pet meseci godine uveliko potrošena širom naše zemlje, saopštila je Beogradska otvorena škola (BOŠ). Zajedno sa Nacionalnom ekološkom asocijacijom, BOŠ je analizirao podatke iz dosadašnjeg toka ove godine koje su dobili putem aplikacije X-ECO iz gradova koji nemaju automatske analizatore suspendovanih čestica u okviru državne ili lokalne mreže.
Pored Šapca, preko 100 dana prekomernog aerozagađenja zabeleženo je u Knjaževcu, Zaječaru, Požarevcu i Kučevu.
Godišnji limit od 35 dana prekomernog zagađenja već su potrošili i Leskovac, Gornji Milanovac, Aleksinac, Negotin, Sremska Mitrovica, Kula, Prokuplje, Majdanpek, Prijepolje, Brodarevo, Bosilegrad, Trstenik, Požega, Kruševac, Kovačica, Bela Palanka, Surdulica, Bečej, Senta, Ruma, Aranđelovac, Mladenovac, Kovin, Osečina.
Iz BOŠ-a navode da su uzroci zagađenja vazduha veoma slični u svim gradovima. U zimskim mesecima lokalna ložišta i toplane koje koriste fosilna goriva (mazut, ugalj), uz saobraćaj i uticaj industrije, daju nekontrolisan uticaj na povećan nivo koncentracije zagađujućih materija iznad dozvoljenih i preporučenih vrednosti. Ovo je pogubno za zdravlje svih građana, posebno osetljivih kategorija, poput dece, starijih i ljudi sa hroničnim oboljenjima.
Zvanični izveštaji o kvalitetu vazduha tokom godine objavljuju se tek u septembru naredne, te su trenutno najnoviji dostupni podaci oni iz 2020. godine. Prema rezultatima dobijenim iz zvaničnog sistema, u Srbiji je vazduh prekomerno zagađen u 15 gradova i aglomeracija. Posmatrajući ih BOŠ je zaključio da je vazduh kod nas čist samo u mestima gde ne postoji sveobuhvatan monitoring kvaliteta vazduha.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U saopštenju se navodi i da rasprostranjenost i funkcionisanje zvaničnog sistema monitoringa vazduha zavise od odgovornosti i ažurnosti kako Agencije za zaštitu životne sredine, tako i jedinica lokalne samouprave koje su dužne da uspostave lokalni monitoring kvaliteta vazduha, i da rezultate tog monitoringa dele sa Agencijom. Izazovi su posebno prisutni u domenu lokalnog monitoringa, budući da gradovi i opštine u velikoj meri ne uspostavljaju odgovarajući nivo monitoringa kvaliteta vazduha. To znači da u nedostatku merenja ne postoji ni zakonski osnov za donošenje i sprovođenje zakonom propisanih mera u cilju smanjenja nivoa zagađenja vazduha.
U nedostatku zvaničnih podataka, i uz opravdanu bojazan, građani u alternativnim metodama za sad nalaze rešenje, kako bi se makar kratkoročno informisali o stanju kvaliteta vazduha u svojim sredinama. Potrebno je da odgovorne institucije i pojedinci odgovorno rade na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji cele države, kako u domenu širenja i održavanja državne mreže, tako i u domenu uspostavljanja sveobuhvatnog lokalnog monitoringa i pravovremene razmene informacija, zato što bez merenja ne može biti ni adekvatnih mera za čist vazduh.
Detaljnije informacije u vezi sa građanskim monitoringom u periodu od 1. januara do 31. maja 2022. godine možete pronaći ovde.
