Deca su jedna od osetljivijih grupa stanovništva kada je u pitanju zagađenje vazduha – a kako je pokazalo prošlogodišnje istraživanje, to je problem sa kojim se suočavaju još u majčinom stomaku pa sve do odraslog doba. Evropska agencija za životnu sredinu proračunala je koliko je izražen zdravstveni uticaj udisanja zagađenog vazduha na decu i tinejdžere.
U Evropi na godišnjem nivou umire preko 1200 mlađih od 18 godina od posledica aerozagađenja, pokazuje izveštaj kojim je obuhvaćeno više od trideset zemalja.
U analizu nisu uključeni veliki zagađivači poput Rusije, Ukrajine i Ujedinjenog Kraljevstva, što ukazuje na to da bi smrtnost dece i tinejdžera na evropskom kontinentu mogla da bude još i veća.
Astma, jedno od vodećih oboljenja izazvanih zagađenjem vazduha, u Evropskoj uniji pogađa 9% dece predstavljajući veliki teret za njih same, ali i za porodice i društvo.
Ali opasnosti tu ne staju. Aerozagađenje takođe doprinosi maloj kilaži pri rođenju, smanjenoj funkciji pluća i pojavi alergija kod dece i tinejdžera, kao i većem riziku od razvoja hroničnih bolesti kada deca odrastu.
Na polju smanjenja aerozagađenja, koje potiče iz industrije, saobraćaja i domaćinstava, primećen je napredak. Samim tim smanjuje se i broj umrlih svih uzrasta, stoji u saopštenju.
Međutim, uprkos tome što su koncentracije polutanata opale poslednjih godina, one i dalje izlaze iz bezbednih okvira – kako se navodi, čak 91% urbane populacije izloženo je koncentracijama polutanata koje su premašuju smernice Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ali šta mlađe od 18 godina čini toliko ranjivim na aerozagađenje?
Naime, njihove stope disanja su više nego kod odraslih i udišu veće količine vazduha po kilogramu telesne težine. S obzirom na to da su niža, deca su izloženija vazduhu koji se nalazi bliže zemlji, a u tom predelu koncentrisane su pojedine zagađujuće materije koje oslobađaju na primer automobilski auspusi. Do njih dolazi veća količina zagađenja i zbog toga što brže dišu i obično su fizički aktivniji.
Povrh toga, pri disanju deca više koriste usta što dozvoljava zagađenju da prodre dublje i njihovi organi, uključujući pluća, još su u razvoju, a imuni sistem slabiji.
Mladi nisu u mogućnosti da promene situaciju na bolje ili da se zaštite, a upravo je zagađenje vazduha, prema ocenama agencije, najveći rizik za njihove živote i zdravlje koji potiče iz životne sredine.
Zato je veoma bitno da se odrasli zauzmu za njih: Evropska agencija za životnu sredinu poziva na unapređenje kvaliteta vazduha u okolini škola, vrtića i ostalih objekata u kojima borave deca, kao i tokom aktivnosti koje upražnjavaju poput sporta.
