Srbija je prva zemlja u Evropi po uzroku smrti od zagađenja

Fotografija: Beogradska otvorena škola (BOŠ)

Kakav smo vazduh disali tokom godine? Kakve posledice po naše zdravlje ostavlja narušen kvalitet vazduha? Da li je potrebno menjati Zakon o zaštiti vazduha? Bliži nam se početak grejne sezone i pravo je vreme da razgovaramo o ovim pitanjima.

Tema kvaliteta vazduha bila je u fokusu događaja koji su ove nedelje organizovali Beogradska otvorena škola (BOŠ), i Mladi istraživači Srbije u saradnji sa Nacionalnom ekološkom asocijacijom (NEA), a koji je okupio predstavnike/ce javnog, lokalnog i civilnog sektora. 

Prema prošlogodišnjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 3 miliona građana/ki Srbije udisalo je prekomerno zagađen vazduh tokom 2020. godine. Zvaničan izveštaj Agencije za 2021. godinu još uvek nemamo, ali zvanične podatke imamo, te možemo da zaključimo da smo i u 2021. godini udisali prekomerno zagađen vazduh, i da očekujemo da će nam nova grejna sezona doneti ponovo zabrinjavajuće zagađenje. 

I pre samog početka grejne sezone, na aplikaciji XEco građani mnogih gradova Srbije mogli su da vide da je zagađenje vazduha prekoračilo dozvoljene granične vrednosti i da je boja gradova iz zelene prešla u crvenu.  

Prof. dr Dragana Jovanović iznela je najnovije podatke o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje, koji govore o tome da je svaka peta smrt od raka pluća uzrokovana aerozagađenjem, da je Srbija prva zemlja u Evropi po uzroku smrti od zagađenja, a deseta u svetu. Posebno ranjivu kategoriju predstavljaju deca, koja usled dugoročne izloženosti zagađenju posledično imaju slab razvoj mozga. Dejan Lekić iz NEA kaže da je prekomerno zagađenje PM česticama zabeleženo u svih 12 gradova gde se meri koncentracija ovih čestica, dok za 19 gradova u Srbiji podaci o čestičnom zagađenju uopšte ne postoje. 

Prema specijalnom izveštaju o statusu kvaliteta vazduha za Srbiju, koji je izradio Institut za zdravstvene efekte iz Bostona, korišćenje fosilnih goriva znatno doprinosi aerozagađenju (ali i klimatskim promenama): procenjuje se da je upotreba uglja, nafte i gasa uzročnik preko trećine (36%) smrtnih slučajeva povezanih sa PM2,5 česticama kod nas.

Autori izveštaja naglašavaju da čitavo stanovištvo naše zemlje živi u područjima na kojima godišnja koncentracija ovih mikro zagađujućih čestica premašuje godišnje smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 mikrograma po kubnom metru. Prosečna izloženost PM2,5 česticama tokom 2019. u Srbiji je iznosila 25,4 mikrograma po kubnom metru.

Kada se radi o merama koje država treba da preduzme u rešavanju ovog problema, ključnu ulogu u ovom procesu treba da ima pravosuđe, jer je potrebno podvući razliku između nemanja sposobnosti da se preduzmu mere i odbijanja preuzimanja odgovornosti, smatra Mirko Popović, programski direktor RERI-ja. Propisi koji uređuju zagađenje vazduha postoje, ali su manjkavi. Zakon o zaštiti vazduha ima niz nedostataka, ne primenjuje u se potpunosti, na nedekvatan način definiše kategorije kvaliteta vazduha i veliku odgovornost prebacuje na lokalne samouprave, naglasio je Milenko Jovanović (NEA). 

Mirjana Jovanović iz BOŠ-a je navela da civilno društvo ima važnu ulogu u rešavanju ovog komplikovanog problema, jer zahvaljući njemu, upravo je tema zagađenog vazduha i aktuelizovana, i sada smo u fazi kada govorimo o rešenjima problema, a ne samo o tome da li problem postoji. Od toga da se problem prepozna, preko toga da se utiče na izbor odgovarajućih rešenja pa do toga da civilno društvo vrši nadzor nad sprovođenjem javnih poltitika – sve su to ključne uloge civilnog društva. 

Iskustva lokalnih organizacija iz Gornjeg Milanovca, Kraljeva i Surdulice govore nam da je borba protiv aerozagađenja na lokalu borba sa ograničenim resursima, netransparentnim podacima i često nezainteresovanim akterima lokalne vlasti. Zahvaljujući građanskim akcijama i stavljanjem ove teme u fokus javnosti i donosioca odluka, građani postaju svesni ozbiljnosti ovog problema, iako ne postoje svuda jasne preporuke kako da se nosimo za problemom zagađenja. 

Uprkos tome što je trend proširenja mreže monitoringa pozitivan i pruža stanovnicima uvid u to kakav vazduh udišu, Ognjan Pantić iz BOŠ-a ocenio je da svaka nova merna stanica predstavlja novu ljubičastu mrlju na mapi, aludirajući na to da je vazduh kod nas neretko veoma nezdrav.

Kako je ocenjeno na događaju, civilno društvo ima značajnu ulogu u rešavanju problema aerozagađenja, ali ne može imati i isti nivo odgovornosti kao i donosioci odluka. Iako rešavanje zagađenja vazduha zahteva značajna finansijska sredstva, građani treba da budu svesni da oni već plaćaju ovu cenu, bilo kroz troškove zdravstvenog sistema, bilo kroz izgubljene živote ili kroz sredstva koja se ulažu u daleko manje prioritetne projekte. Građani svojim aktivnim zahtevanjem odgovornosti od javnih vlasti mogu da utiču na to da se ograničeni resursi usmere na stvarno rešavanje problema zagađenja vazduha. 

Projekat Zeleni inkubator realizuju Beogradska otvorena škola, Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zašitite životne sredine uz podršku Evropske unije.