Foto: Wikipedia / Joselyn Anfonssi Mardones
Za surove, pustinjske uslove bez vlage vezujemo otpornu vegetaciju kao što su kaktusi, sukulente i žbunje. Ali ovog proleća na južnoj hemisferi, delovi pustinje Atakama na severu Čilea – koji su tipično ogoljeni i narandžasti – liče na ogromnu livadu divljeg cveća najrazličitijih boja, oblika i mirisa.
Cvetanje pustinje je retka klimatsko-botanička pojava tokom koje inače suvo i neplodno tlo, posle obilnih padavina, naglo oživi. Iako se periodično dešava u pustinjama širom sveta, pa tako i u Atakami, situacija je na tom podneblju prilično specifična.
Ova pustinja je jedan od predela na kojima ni najuspešnije i najcenjenije dodole ne bi mogle prizvati kišu i gde je to praktično mitski događaj. Atakama je, naime, najsušnije mesto na planeti izvan polarnih regiona: u nekim delovima ovog sušnog prostranstva, zapadno od Anda, mogu proći godine, pa i decenije, bez ijedne, jedine kapi kiše.
Prosečna godišnja količina padavina širom ove pustinjske oblasti – koja se proteže duž pacifičke obale kroz severni Čile i južni Peru – iznosi ispod 15 mm. Ilustracije radi, tokom samo jednog dana sa velikim pljuskovima u Srbiji može da padne najmanje duplo više, odnosno 30 i više litara vode po metru kvadratnom.
Štaviše, neki lokaliteti u Atakami tokom godine sakupe čak i manje od 5 mm kiše, a za određene, najsuvlje mikrolokacije u samom jezgru navodi se da nisu doživele kišu u čitavoj zabeleženoj ljudskoj istoriji.
Međutim, uprkos tome što su dodolama na tom prostoru ruke možda vezane, sudeći prema skorašnjim prizorima iz pustinje, to nije slučaj i sa El Ninjom. Pogotovo ne kada je „super” kao ove godine.
Ovo bi moglo da bude najjače i najrasprostranjenije cvetanje Atakame u poslednje tri decenije: Kako je El Ninjo „procvetao” Atakamu?
Prirodni fenomen El Ninjo zagreva vode u tropskim delovima Pacifičkog okeana, menjajući atmosfersku cirkulaciju i, između ostalog, „potiskujući” oluje ka južnoj Americi. Ovo često dovodi do ekstremnih padavina, pa čak i poplava u Andima i njihovom okruženju. Blokirajući kišne frontove iz Amazonske prašume na istoku, džinovski planinski masiv je među vodećim razlozima zašto je u uobičajenim okolnostima klima Atakame toliko sušna.
Ali ovog puta, prepreka u vidu Anda nije odigrala nikakvu ulogu jer su kiše stigle sa Pacifika, podstaknute ovogodišnjim istorijskim El Ninjom.
Nakon velikih julskih i avgustovskih pljuskova, ukupne sezonske padavine tokom protekle zime dostigle su između 160 i 190 mm. U nekim mestima, „te količine nisu izmerene nikada ranije”, rekao je medijima Sezar Pizaro, šef odeljenja za biodiverzitet Atakame u Nacionalnoj agenciji za šumarstvo CONAF u Čileu.
Ispod obično presušenog, pustinjskog zemljišta kriju se milioni semena, lukovica i krtola od oko 200 vrsta koji strpljivo čekaju vodu. Obilne kiše u Atakami proteklih meseci aktivirale su ovaj biološki materijal, ali i jaja raznih beskičmenjaka i gmizavaca.
Rezultat je pustinja koja vrvi od života. Tepih šarenog cveća prekriva prostrana područja pustinje, dok beli pupoljci izviruju iz ispucale zemlje. Na lokalnom nivou, cvetanje pustinje poznato je kao „desierto florido”.
S obzirom na velike količine padavina, u svetlu super El Ninja, koje su prodrle duboko u pesak i slano zemljište, očekuje se da ovo bude najjači i najrasprostranjeniji „desierto florido” u Atakami od 1997. godine, ocenjuju stručnjaci iz čileanskog CONAF-a.
Prema njihovim prognozama, spektakl će svoj vrhunac dostići tokom oktobra. Agencija predviđa da bi cveće moglo da prekrije oko 17 hiljada kvadratnih kilometara u Atakami.
Pojava je privukla veliki broj turista. Iz CONAF-a se nadaju da oni neće pričiniti štetu ovom prirodnom raju.
„Za našu zemlju, cvetanje pustinje je izvor ponosa, to je deo našeg nasleđa”, naglasio je Sezar Pizaro.
„Iako postoji nekoliko drugih pustinja koje cvetaju kada pada kiša”, dodao je on, „prostrorna rasprostranjenost i bogatstvo vrsta koje imamo ovde su unikatni.”
Ova izuzetno retka pojava vidi se čak i iz svemira: neobično cvetanje usred pustinje Atakama usnimila je Kopernikusova satelitska misija Sentinel-2. Snimak iz septembra ove godine, na desnoj strani, pokazuje bujnu vegetaciju obojenu u crvene nijanse, dok su pejzaži iz istog meseca 2025. većinski ogoljeni.
Čile je 2023. osnovao nacionalni park „Desierto Florido”
Cvetanje pustinje Atakama dešava se sporadično, svakih tri do deset godina, najčešće između septembra i sredine novembra. Uglavnom je okidač El Ninjo koji, zajedno sa povišenim temperaturama, donosi velike kiše koje bude uspavanu vegetaciju.
Iako se ne dešava često da delove Atakame prekrije divlje cveće, Čile je u martu 2023. osnovao nacionalni park „Desierto Florido” kako bi zaštitio ove specifične predele.
U tekstu na sajtu Papskog katoličkog univerziteta Čilea iz 2021. navodi se da je u proteklih 40 godina u Atakami zabeleženo oko petnaestak cvetanja pustinje.
Najnovije u nizu dešava se upravo sada. Ali ovi prizori su kratkog daha.
Kako se bude približavao kraj proleća na južnoj hemisferi, mnogi cvetovi će nestati, ostavljajući za sobom seme, lukovice i krtole koje će čekati naredne velike kiše. Prema studiji iz 2022, i dalje se malo zna o eko-evolutivnom procesu koji pokreće „desierto florido”, npr. kako su se biljke razvile da bi im oprašivanje bilo garantovano tokom retkog i kratkog perioda cvetanja.
Bez obzira na to što El Ninjo udiše novi život Atakami, ne smemo zaboraviti ni opasnosti: iste kiše koje su u julu budile cveće u pustinji, izazvale su poplave, odnele najmanje 13 života u Čileu i uništile oko 4.000 kuća.
Američka Nacionalna agencija za okeane i atmosferu (NOAA), početkom juna, objavila je da se u tropskom Pacifiku razvio El Ninjo. U narednim mesecima jačao je i dostigao do tada nezabeležene nivoe.
Zbog toga je ovogodišnji El Ninjo i dobio prefiks „super”, a neki mediji porede ga sa Godzilom. Mogao bi to biti najjači El Ninjo u istoriji merenja, pa čak i u poslednjih hiljadu godina, što se procenjuje na osnovu paleoklimatskih rekonstrukcija.
Čile nije njegova jedina meta. Ovaj prirodni fenomen, ruku pod ruku sa antropogenim klimatskim promenama, u godini nakon javljanja podiže globalnu temperaturu na rekordne nivoe.
Međutim, najneposredije uticaje El Ninja osete zemlje oko Tihog okeana. Imajući u vidu da svedočimo istorijskom El Ninju, Kalifornija je krajem septembra čak proglasila vanredno stanje, pripremajući se unapred na očekivane zimske oluje, poplave i nevremena.
