Ubrzana energetska tranzicija na obnovljive izvore i napuštanje uglja na Zapadnom Balkanu važni su za zdravlje stanovništva i stanje životne sredine i klime, ali su takođe značajni i iz perspektive ekonomije. Ovo posebno važi s obzirom na najave Evropske unije o početku naplate poreza na uvoz proizvoda i sirovina sa visokim ugljeničnim otiskom – zaključak je studije koje su sprovele organizacija Agora Energiewende i konsultantska kuća enervis.
U cilju uspešnog dostizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, EU će od 2023. godine postepeno uvoditi mehanizam za prekogranično oporezivanje uvoznih dobara pri čijoj se proizvodnji oslobađa velika količina ugljen-dioksida kao što su gvožđe, cement i električna energija (Carbon Border Adjustment Mechanism, CBAM). Na spisku robe za oporezovanje nalaze se i klinker, čelik, aluminijum i đubrivo, a izvesno je i proširenje ove liste u budućnosti.
Ovo će direktno uticati i na zemlje Zapadnog Balkana koje se u velikoj meri oslanjaju na lignit u proizvodnji struje i izvoze tu struju članicama EU.
Šta je Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) i čemu služi?
Evropska unija planira da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030. godine u poređenju sa nivoima zabeleženim 1990. i da do sredine veka dostigne neto-nulte emisije. U skladu sa tim donosi sve strože regulative na polju zauzdavanja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Zbog toga se javlja rizik da fabrike koje posluju na njenom tlu odluče da izmeste proizvodne pogone u zemlje u kojima su politike labavije ili da se kompanije okrenu uvozu jeftinijih proizvoda koji nisu opterećeni regulativama za zaštitu životne sredine. Ova pojava se naziva curenje ugljenika i podrila bi napore Evrope da smanji svoj doprinos porastu temperature. Tu na scenu stupa CBAM, mehanizam koji donekle predstavlja oličenje kazivanja ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. Namenjen je izjednačavanju cena domaćih i uvoznih dobara i kao pomoć teškoj industriji u zemljama članicama koja će u narednim godinama morati da sprovodi velike reforme.
Evropska unija će uvoznicima putem sertifikata naplaćivati svaku tonu ugljen-dioksida ispuštenu tokom proizvodnog procesa određene robe. Cena će se formirati na osnovu prosečne nedeljne aukcijske cene u Sistemu za trgovinu emisijama Evropske unije (EU ETS).
Cena tone ugljenika na tržištu EU ETS prvi put je prošle godine premašila 50 evra, a stručnjaci prognoziraju da je ovo početak trenda njenog povećanja. Tako je prošle nedelje emitovanje tone ugljenika išla skoro do 90 evra u Evropi, a u Ujedinjenom Kraljevstvu je dostignut rekord od čak 100 evra. Ovo se objašnjava time što je, usled rastućih cena gasa, generatorima isplativije da sagorevaju još prljaviji energent – ugalj.
Oslobođene količine gasova sa efektom staklene bašte su svakako veće ako se proizvodnja odvija u sistemima koji nemaju posebnu kontrolu i ograničenja emisija i čiji energetski miks počiva na prljavim energentima poput uglja. Samim tim, veće su svote novca koje kompanije za uvoz treba da izdvoje za CBAM, a manja njihova motivacija da uvoze odatle. Ukoliko pak proizvođači u trećoj zemlji već isplate emitovani ugljenik i prilože dokaze o tome, uvoznici će biti oslobođeni plaćanja taksi.
Iako još nije doneta konačna odluka o tome za šta će se prihodi koristiti, očekuje se da će novac biti raspoređen u budžete članica za finansiranje klimatskih politika.
Kako će se uvođenje poreza na ugljenik odraziti na zemlje Zapadnog Balkana?
Mehanizam je zamišljen kao sredstvo pritiska na velike i finansijski moćne trgovinske partnere da budu ambiciozniji i konkretniji na polju klimatske akcije. Vodeća među njima je Rusija koja će biti i najozbiljnije pogođena ovim pravilima zato što je upravo ona najveći snabdevač Evropske unije dobrima sa visokim ugljeničnim otiskom. Pored Rusije, ocenjuje se da će CBAM pogoditi i Tursku, Ukrajinu, Indiju i Kinu. A njegova implementacija odraziće se i na slabije razvijene nacije na Zapadnom Balkanu.
Povećanje cene proizvoda iz siromašnijih zemalja mogle bi „dovesti do nižeg izvoza u Evropsku uniju, što bi imalo negativne efekte na radna mesta i na poreske prihode u ovim zemljama”, objasnila je Kjara Putaturo, savetnica za nejednakost i poresku politiku u EU kancelariji nevladine organizacije Oksfam za Deutsche Welle. Ovo bi, prema njenoj oceni, moglo da podrije transformaciju ka održivosti u tim državama.
Evropska unija je jedan od vodećih trgovinskih partnera u našem regionu. Oko 70% uvoza i izvoza odvija se sa njenim članicama. Srbija je najviše zavisna od ove zajednice kada je reč o izvozu dobara koja će biti oporezovana novim mehanizmom – u zemlje Unije odlazi skoro 80% tih proizvoda i sirovina koje izvezemo, pretežno đubriva, struje i čelika.
Ukupni BDP Srbije u 2019. godini iznosio je 46 milijardi evra, od toga je izvoz u Evropsku uniju činio 11,3 milijarde evra (25%).
Aleksandar Macura, programski direktor u RES fondaciji, dao je za naš portal svoje viđenje toga kako će CBAM uticati na našu zemlju.
„Ako ovaj mehanizam zaista bude uveden, imaće najmanje dvojak uticaj: a) direktno će poskupeti izvoz određenih roba i usluga uključujući i električnu energiju od trenutka primene CBAM-a što množe smanjiti profit izvoznika ili efektivno obesmisliti izvoz i b) računica isplativosti infrastrukture za proizvodnju karbon-intenzivnih roba i usluga uključujući lignitske elektrane postaće još lošija”, konstatovao je on.
Jednu od većih manjkavosti predstavlja to što nećemo imati nikakve direktne koristi od sredstava koja se prikupe putem mehanizma. „Kako prihodi od ‘oporezovanja’ CBAM-a ne ostaju u Srbiji, niti se mogu redistribuirati, sav trošak će snositi preduzeća. Država može da odluči da poveća namete ili da uskrati finansiranje nekih javnih dobara ili usluga kako bi naknadila pogođene sektore putem dozvoljene ili nedozvoljene državne pomoći”, kazao je Macura.
CBAM u sektoru proizvodnje električne energije na Zapadnom Balkanu
Zapadni Balkan je treći na listi trgovinskih partnera od kojih Evropska unija uvozi najveće količine struje, odmah iza Rusije i Ukrajine. Tokom 2019. godine region je izvezao 6,3 TWh, emitujući 5,2 Mt ugljen-dioksida, što je oko 20% ukupnih emisija nastalih pri proizvodnji električne energije uvezene u zemlje Unije. Najveći udeo u razmeni imale su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina od kojih su električnu energiju uvozile Grčka i Hrvatska.
Ono što je najozbiljniji problem za Zapadni Balkan kada je u pitanju najavljeno uvođenje CBAM-a jeste zavisnost energetskih sistema od uglja lignita koji važi za jedno od fosilnih goriva s najvećim emisijama ugljen-dioksida.
Međutim olakšavajuća okolnost je to da će članice Energetske zajednice, među kojima je i Srbija, biti izuzete iz CBAM-a u sektoru proizvodnje električne energije do 2030. godine.
Aleksandar Macura
Kako navode autori izveštaja iz Agore i enervisa, Bosna i Hercegovina je 2020. godine izvezla 23% ukupno prozvedene struje i zaradila otprilike 117 miliona evra bez ikakve obaveze da plaća emisije koje su iznosile preko 11 miliona tona ugljen-dioksida.
Čak i veoma mala naplata od svega 15 evra po toni oslobođenog ugljen-dioksida proizvela bi dodatne troškove od 170 miliona evra. A cene ugljenika će, prema projekcijama, verovatno biti preko 5 puta više.
Upravo ti visoki dodatni troškovi primoravaju zemlje i kompanije u Evropskom sistemu trgovine emisijama da ulažu u inovativne tehnologije i obnovljive izvore energije. CBAM je instrument koji će na iste akcije primorati i zemlje i kompanije van Evropske unije koje trguju sa članicama.
Agora Energiewiende i enervis procenili su da bi izvoz električne energije sa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju mogao da se prepolovi 2040. godine ukoliko zemlje nastave da se oslanjaju na lignit i dodaju nove kapacitete koji koriste ovaj energent. Bilo da se oporezovanje ugljenika sprovodi na granicama sa Evropskom unijom, ili u samom regionu, postojeće termoelektrane na lignit trebalo bi da se zatvore do 2040. godine. Nakon toga biće ekonomski neodržive.
Važno je naglasiti trgovinski partneri Evropske unije, pa tako i zemlje Zapadnog Balkana, mogu da izbegnu uvođenje mehanizma za prekogranično usklađivanje emisija ugljenika (CBAM) kroz pridruživanje Evropskom sistemu za trgovinu emisijama (EU ETS) ili kroz implementaciju ciljeva za dostizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine u domaća zakonodavstva.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Preporuke
Posledice uvođenja CBAM-a ne moraju da budu nužno negativne po male i ugroženije zemlje kao što su one na Zapadnom Balkanu, stoji u studiji. Za razliku od velikih trgovinskih partnera sa Evropskom unijom, ove države imaju nekoliko prednosti: kasniju implementaciju CBAM-a u sektoru proizvodnje električne energije, izglede za članstvo u EU, međusobno povezana tržišta i finansiranje Evropske unije namenjeno prelasku na čistiju energiju.
Eksperti savetuju da Srbija i susedne zemlje, umesto CBAM-a, radije implementiraju sopstveni mehanizam za naplatu emisija ugljenika ili da započnu proces pridruživanja Sistemu za trgovinu emisijama.
Naime, novac iz CBAM-a ne može da se vrati nazad u naš sistem gde bi bio iskorišćen za transformaciju energetskog sektora. Takse će smanjiti uvoz iz zemalja sa visokim emisijama, pa samim tim i njihov profit, a istovremeno neće donositi nikakvu korist i sredstva za klimatske politike kao što je to slučaj sa Sistemom trgovine emisijama.
Autori studije preporučuju državama na Zapadnom Balkanu da napuste projekte izgradnje novih termoelektrana na ugalj s obzirom na to da su veoma rizični, a predstavljaju teret za vladu, komunalna preduzeća i finansijske institucije zbog neisplativih zajmova i emisija ugljen-dioksida. Ovi energetski poduhvati, prema njihovim navodima, već sada važe za tzv. nasukanu imovinu (stranded assets), odnosno izvršeno ulaganje koje zbog promena na tržištu ili u regulatornom okviru ne može da ostvari povraćaj investiranih sredstava.
Dodatno, Srbija i druge zemlje u regionu trebalo bi da, uz podršku Evropske unije, postave sopstvene ciljeve za razvoj obnovljivih izvora i energetsku efikasnost, kao i da usvoje dugoročnu strategiju za dekarbonizaciju. Povrh toga, tranzicija sa uglja bi trebalo da se odigrava na pravedan način, ne zapostavljajući radnike u rudnicima i termoelektranama.
Aleksandar Macura je izneo svoje mišljenje o tome kako bi donosioci odluka mogli neutralizovati negativne posledice CBAM-a i spremno dočekati njegovo potencijalno uvođenje. „Mehanizmi poput CBAM-a mogu, pridružujući troškove klimatskih promena robama ili uslugama čija je proizvodnja povezana sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte, prekinuti neprekidno igranje igara u procesima pridruživanja, transpozicije zakonodavstva i drugih regulatornih igara. Naše društvo decenijama snažno pati zbog mogućnosti raznih aktera da troškove svoga poslovanja prebace na druge aktere ili zajednicu. Nema boljeg leka nego da uredimo društvo tako da svi akteri snose sve troškove svoga poslovanja uključujući eksterne troškove poput narušavanja zdrave životne sredine.”
Evropska unija je prethodnih godina, donošenjem zakona i konkretnim akcijama, pokazala da je zelena agenda od velike važnosti za ovu zajednicu. Ukoliko trgovinski partneri nisu jednako posvećeni zauzdavanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, EU će pokušati da smanji prelivanje negativnih efekata na zemlje članice. Zato je važno da Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana na vreme planiraju mere koje bi trebalo da minimizuju negativne posledice ovih politika i spremno dočekaju takse na ugljenik koje stižu.
