Srbija ima najveću proizvodnju električne energije iz uglja po glavi stanovnika u Evropi

Stanovnik Srbije troši četiri puta više električne energije iz uglja od prosečnog Evropljanina. Srbija ima najveću proizvodnju električne energije iz uglja po glavi stanovnika u Evropi. U 2020. godini 3654 kWh potrošenih per capita u našoj zemlji poteklo je iz termoelektrana na ugalj.

28/12/2021 autorka: Jelena Kozbašić
0

Štetnost uglja po našu planetu i nas je višestruka: od njegovog doprinosa klimatskim promenama usled oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte tokom sagorevanja do zagađenja vazduha koje ima nesagledive negativne posledice po zdravlje ljudi. Zbog svega toga ogroman broj zemalja na svetu teži da napusti ovaj energent. Među njima za sada nije i Srbija. 

Prema proračunima Oksfordove naučne onlajn publikacije Our World in Data, prosečan stanovnik naše zemlje godišnje troši oko četiri puta više električne energije iz uglja u odnosu na evropski prosek.  U 2020. godini 3654 kilovat-časova (kWh) proizvedenih per capita u našoj zemlji poteklo je iz termoelektrana na ugalj. To je oko tri puta više proizvedenih „prljavih” kilovat-časova nego što potroši prosečan stanovnik sveta (1121 kWh) i čak 456 puta od prosečnog Belgijanca (8 kWh).

Grafikon: Proizvodnja električne energije iz uglja (2020), Our World in Data

Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje po glavi stanovnika u toku godine kod nas se procenjuje na 1567 kWh.

Dodatno zabrinjava to što je dominantna vrsta uglja koja se koristi u Srbiji – niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.

Poljska je država Evropske unije koja najviše koristi ugalj, ali je njen godišnji per capita udeo uglja u proizvodnji električne energije bolji je od našeg i iznosi 2904 kWh.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

U jednako nezavidnoj situaciji što se tiče dekarbonizacije proizvodnje struje nalazi se i susedna Bosna i Hercegovina u kojoj je tokom prošle godine iz uglja generisano 3278 kWh per capita. To je dvostruko više nego u Nemačkoj (1602 kWh).

Zemlja koja je prilično odmakla u energetskoj tranziciji u Evropi jeste Švedska, a to se ogleda i kroz proizvodnju električne energije: prosečan Šveđanin potrošio je u 2020. godini čak 338 puta više struje iz obnovljivih izvora (11143 kWh) nego iz uglja (33 kWh).

Grafikon: Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije (2020), Our World in Data

Stanovnici Austrije takođe većinski konzumiraju električnu energiju zelenog porekla, odnosno oko 6116 kWh časova na godišnjem nivou naspram 80 kWh iz uglja. Slično stanje je i u Danskoj i Francuskoj.

Kako se navodi u godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije, u 2020. ostvarena je ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh, od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%. Srbija se tako plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate, prema podacima organizacije Ember, ostvarile Poljska i Kazahstan.

Naša zemlja ima veliki potencijal za korišćenje energije sunca i vetra. Ukoliko bi fokus stavila na proširivanje tih kapaciteta, umesto na izgradnju novih termoelektrana na ugalj, mogli bismo znatno da se približimo razvijenim državama kada je u pitanju upotreba obnovljivih izvora energije.

Upravljajmo energetskom tranzicijom da ona ne bi upravljala nama – dr Nenad Jovanović

Srbija bi pre svega trebalo da sprovede zaokret od fosilnih goriva zarad efikasnije borbe protiv klimatskih promena i očuvanja životne sredine i života građana. Prošlogodišnje istraživanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine o posledicama zagađenja životne sredine po zdravlje označilo je našu zemlju kao jednu od crnih tačaka u Evropi.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR