Fotografija: Mickey Mystique CC BY-SA 4.0
U termoelektranama na ugalj u Srbiji je od decembra prošle godine zabeleženo 58 prinudnih (neplaniranih) isključenja, pokazuju podaci koji su dostupni na sajtu Evropskog udruženja za saradnju operatora prenosnih sistema (ENTSO-E). To je za 57% veći broj prinudnih isključenja u odnosu na period od 1. septembra do 30. novembra 2021.
Najviše prinudnih isključenja zabeleženo je u decembru (25), zatim u januaru (21), dok je do 23. februara zabeleženo 12 neplaniranih isključenja.
Termoelektrane u Srbiji ne funkcionišu u punom kapacitetu već nekoliko meseci, zbog čega je Elektroprivreda Srbije (EPS) prinuđena da uvozi velike količine struje kako bi podmirila sve domaće potrebe. Situacija je bila posebno dramatična nakon što su 12. decembra posle obilnih snežnih padavina isključeni blokovi A i B naše najveće termoelektrane – Nikola Tesla. Tada su najveći teret podnele hidroelektrane koje su povećale proizvodnju i uz uvoz očuvale stabilnost domaćeg elektroenergetskog sistema.
„Neplanirana isključenja se mogu dogoditi kao rezultat različitih faktora, uključujući oštećene dalekovode ili stubove zbog udara groma, pada drveća, požara ili opšteg kvara prateće opreme. U slučaju Srbije uzrok je i nedostatak lignita i mazuta koji se koristi u termoelektranama, pa se i zbog toga neplanirano isključuju pojedini agregati, uglavnom zbog neplaniranja dovoljne količine kvalitetnog lignita, a ređe zbog uticaja više sile.”, objašnjava konsultant za energetiku, dr Nenad Jovanović, razloge za prinudna isključenja.
Ovakvi događaji imaju ozbiljne posledice, jer zbog problema u proizvodnji EPS mora da uvozi velike količine električne energije. Prema podacima koji su se pojavili u javnosti, tokom nekoliko dana havarije u decembru potrošeno je više desetina miliona evra na uvoz struje. Dok je u članku objavljenom u Danasu 1. februara navedeno da EPS dnevno gubi oko 190 hiljada evra zbog uvoza električne energije.
Kao kratkoročno rešenje za problem sve češćih neplaniranih isključenja Jovanović navodi detaljno nadgledanje i održavanje opreme (agregata, kotlova, trafostanica i slično), kvalitetno planiranje potrebnih resursa i strogo poštovanje planiranih rokova izrade remonta i revitalizacije celokupnog sklopa termoelektrana.
Međutim, dugoročno rešenje je nešto komplikovanije i pored dugoročnog planiranja energenata treba u obzir uzeti i finansijsku stranu i ekonomsku isplativost rada i održavanja zastarelih postrojenja, ističe on.
„Treba napraviti dugoročnu strategiju i sagledati realnu sudbinu termoelektrana za 10-20 godina jer se njihova efikasnost smanjuje a CO2 takse i ETS nam ‘dišu za vratom’. I bez CO2 taksi obnovljivi izvori energije će preuzeti, za početak, deo tržišta i smanjiti proizvodnju iz termoelektrana, što dodatno utiče na profitabilnost.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nakon sednice Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima koja je održana 11. februara jasno je da, čak i ako se problem prinudnih isključenja reši, naš elektroenergetski sistem neće moći da funkcioniše u punom kapacitetu. Predstavnici EPS-a su na ovoj sednici naveli da trenutno nema dovoljno uglja za to i da će i u narednom periodu biti potrebno uvoziti dodatne količine električne energije.
Istovremeno sve više privatnih kompanija želi da ulaže u obnovljive izvore energije i podnosi zahteve za priključenje na mrežu u narednim godinama.
Imajući u vidu veliki pad cena električne energije dobijene pomoću obnovljivih izvora, kao i međunarodne napore za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u cilju sprečavanja klimatskih promena i ispunjavanja Pariskog sporazuma, jasno je da energetska tranzicija više ne može da se odlaže. Za njeno uspešno sprovođenje ključna je pametna strategija i dobro dugoročno planiranje, međutim, zbivanja u srpskoj energetici poslednjih meseci ne ulivaju previše sigurnosti u optimalan ishod.
