Fotografija: Caumasee CC BY-SA 4.0
Obnovljivi izvori nisu konstantno i u jednakoj meri na raspolaganju energetskom sistemu – tokom mirnog dana bez vetra vetrenjače neće biti u stanju da snabdevaju građane i industriju električnom energijom kao tokom vetrovitog, a solarni paneli ne rade noću. Baš iz tog razloga viškove energije koje obnovljivi izvori generišu u povoljnim uslovima trebalo bi uskladištiti i čuvati za periode smanjene proizvodnje.
Švajcarska kompanija Energy Vault osmislila je inovativno i pristupačno rešenje za skladištenje ovih viškova zelene energije zasnovano na gravitaciji i blokovima koji se prave od betona, čelika i lokalno dostupnih otpadnih materijala.
Kompanija skladišti energiju koristeći blokove, teške po 35 tona, i elektromotore. Princip rada je sličan kao u reverzibilnim hidroelektranama s tom razlikom da se umesto vode, brana i pumpe upotrebljavaju vertikalni pokreti; blokovi se pomoću automatizovane dizalice podižu i slažu jedan na drugi formirajući toranj. Ovo se dešava kada postoje dovoljne količine električne energije ili je električna energija jeftina.
Kada pak postoji potreba za dodatnom strujom u energetskom sistemu, proces ide u obrnutom smeru – ogromni betonski blokovi se spuštaju. Tada elektromotori, koje pokreće mehanička energija proizvedena kretanjem blokova naniže, generišu električnu energiju. Predviđa se da bi postrojenje moglo da funkcioniše preko 30 godina.
Demonstraciono postrojenje, visine 70 metara, već postoji u Švajcarskoj. Ima skladišni kapacitet od 5 megavata i može da obezbedi 35 megavat-časova struje što je dovoljno za zadovoljenje dnevne potrošnje za oko 2700 švajcarskih domaćinstava.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Energy Vault je tokom prošle godine prikupio više od 100 miliona dolara u C rundi finansiranja, a kompanija je u februaru ove godine izašla na berzu. Njihov rad je već prepoznat širom sveta, te je tako kompanija Atlas Renewable otkupila početkom ove godine višegodišnju licencu od Švajcaraca, u vrednosti od 50 miliona američkih dolara, da bi u blizini Šangaja izgradila postrojenje za skladištenje energije.
Prodor na kinesko tržište je značajan za Energy Vault zato što je ova azijska zemlja najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte. Kako bi Kina dostigla karbonsku neutralnost u planiranom vremenskom okviru (2060), trebalo bi da investira ogromne količine novca u dekarbonizaciju.
Sličan trend je prisutan i u ostatku sveta, a ova švajcarska kompanija nudi još jedan u nizu potencijalnih niskougljeničnih ekonomičnih načina za skladištenje energije kada vetar ne duva i Sunce ne sija. A da li će industrija masovnije prihvatiti betonske blokove koji, uslovno rečeno, padaju s neba kao alternativu trenutno najzastupljenijim litijum-jonskim baterijama, ostaje da vidimo.
