Da li ste znali da kada zastareli klima uređaj ili frižider završe odbačeni na divljoj deponiji se iz njih nekontrolisano oslobađaju hemikalije štetne za životnu sredinu i gasovi sa snažnim efektom staklene bašte?
Razlog zbog kog ovi moderni uređaji za hlađenje mogu u tolikoj meri da zagreju atmosferu je što obično koriste hidrofluorougljovodonike (HFC), jedinjenja koja imaju veliku moć zadržavanja toplote, čak i više hiljada puta veću nego ugljen-dioksid, usled čega se nekad nazivaju i super polutanti. Ona se koriste i u brojne druge svrhe, ali daleko najveći primenu imaju u sistemima za hlađenje i klimatizaciju.
HFC smo počeli da koristimo kao zamenu za daleko štetnije supstance koje uništavaju ozonski omotač
HFC su nakon Montrealskog protokola iz 1987. počeli da se koriste kao zamena za supstance koje su doprinosile uništavanju ozonskog omotača (ODS – ozone depleting substance), a koje imaju još veći potencijal da zagrevaju planetu.
Iako nisu potpuno bezazleni, uvođenje hidrofluorougljovodonika na mesto mnogo štetnijih ODS-a je donelo brze pozitivne rezultate. Međutim, sve veća globalna potražnja za rashladnim uređajima je poremetila prvobitna očekivanja, i pokazalo se da upotreba manje štetne alternative jednostavno nije dovoljna.
Ubrzo nakon što se svet odlučnije posvetio rešavanju sledećeg velikog problema – globalnog zagrevanja, istraživanja su pokazala da bi očekivana stopa rasta proizvodnje HFC-a mogla da ugrozi klimatski sporazum potpitsan u Parizu 2015. godine. Da do toga ne bi došlo, godinu dana kasnije u Kigaliju međunarodna zajednica se okupila kako bi postigla novi dogovor, ovog puta o postepenom suzbijanju upotrebe HFC-a.
Iako su od tada učinjeni određeni napori, njihovo ograničenje bi moralo da se sprovodi znatno odlučnije i brže, nego što je to sada slučaj, kako bi ciljevi iz Pariskog sporazuma i dalje bili dostižni, ocenio je međunarodni istraživački institut iz Lakenburga u svojoj studiji objavljenoj prošlog meseca.
U radu koji je publikovan u naučnom časopisu Nature autori pokazuju da se prelazak na alternativna rešenja ne odvija dovoljno brzo. Podsećaju i da su HFC, pored toga što imaju efekat na zagrevanje planete, značajni zagađivači životne sredine i da nisu energetski najefikasnija opcija, pa bi ubrzan proces njihovog izbacivanja iz upotrebe uticao pozitivno kako na životnu sredinu tako i na uštedu struje.
Potražnja za rashladnim uređajima raste na sve toplijoj planeti
Eksperti kažu da su štetne supstance još uvek prisutne u velikom broju uređaja koji su u upotrebi i da su u porastu usled globalnog rasta tržišta rashladnih sistema. Ograničavanje negativnog uticaja uređaja za rashlađivanje na životnu sredinu dodatno koči usporen razvoj alternativa u industriji i nedovoljno relugulisano odlaganje opasnog otpada u mnogim zemljama.
U Evropi prethodnih godina toplotni talasi su podstakli prodaju klima uređaja u oblastima gde ranije nije postojala potreba za njima. U 2019. nakon što su temperature u Parizu i Londonu u nekoliko navrata prelazile 39 °C mnogi stanovnici ovih gradova su po prvi put razmišljali o njihovoj kupovini.
U izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) procenjeno je da će se broj rashladnih uređaja u svetu povećati sa 3,6 milijardi na 9,5 milijardi do 2050. godine. Oni navode da bi u istom periodu za obezbeđivanje hlađenja svima kojima je to potrebno, ne samo onima koji mogu to i da priušte, bilo potrebno ukupno 14 milijardi uređaja.
Moćni gasovi sa efektom staklene bašte
Danas, pet najčešće upotrebljivanih HFC-a, su između 150 i 5.000 puta snažniji gasovi sa efektom staklene bašte od CO2, a neki čak i do 12.500 puta. Tipičan frižider može da sadrži između 0,05 kg i 0,25 kg rashladnog sredstva, obično HFC-134a, koji ima potencijal globalnog zagrevanja 3.400 puta veći od ugljen-dioksida.
Ako neka od ovih rashladnih tečnosti, iz jednog frižidera, procuri u okolinu, oslobođene emisije bi bile ekvivalentne vožnji automobilom od 675 km do 3427 km. Jednom kada ispare u atmosferu ova jedinjenja mogu da ostanu 15 – 29 godina pre nego što se razgrade. Nije teško uvideti da scenario u kojem bi istu sudbinu doživeo sav proizveden HFC iz 9 – 14 milijardi rashladnih uređaja, koje predviđa UNEP, ne bi bio dobar za planetu.
HFC, koji se u kućnim aparatima za hlađenje nalaze u vidu rashladnih tečnosti, u životnu sredinu mogu da se oslobode već tokom proizvodnje ili u toku rada ovih uređaja, ukoliko dođe do oštećenja cevi u kojima su skladišteni. Ukoliko se frižideri ili klima uređaji ostave na divljim deponijama, eventualno će cela kontrukcija popustiti i štetna jedinjenja iscureti u okolinu.
Rashladni sistemi koji se koriste u domaćinstvu takođe mogu da sadrže i razne druge opasne komponente, koje uključuju korišćeno ulje, polihlorovane bifenile (PCB) i živu. Na primer, rashladno kolo starih frižidera sadrži ulje koje može biti kontaminirano rashladnim sredstvom koje sadrži materije koje doprinose uništavanju ozonskog omotača (ODS). Pena kojom su izolovani frižideri i zamrzivači porizvedeni pre 2005. godine takođe sadrži ODS, koji pored toga što doprinose uništavanju ozona i imaju još veći doprinos globalnom zagrevanju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Pronalazak alternativa i pravilno odlaganje starih uređaja su ključ za smanjivanje štetnih efekata HFC
Hidrofluorougljovodonici se mogu zameniti raznim gasovima koji imaju daleko manji uticaj na klimu, poput amonijaka, CO2 i ugljovodonika kao što je propan. Amandman iz Kigalija iz 2016. predviđa smanjenje HFC-a za 80 do 85% do kraja 2040-tih. Ako se to postigne, time bi moglo da se izbegne više od 0,4 °C globalnog zagrevanja do kraja veka – što je značajna količina u našim naporima da smanjimo efekte klimatskih promena.
Ekološki aktivisti apeluju na potrošače da oni takođe mogu da odigraju svoju ulogu u procesu smanjenja HFC-a, kroz uređaje koje kupuju, način na koji ih koriste i šta rade sa opremom napunjenom rashladnim sredstvom kada završe sa njima.
Kada uređajma za hlađenje prođe vek trajanja neophodno je da se propisno rashoduju u specijalizovanim objektima koji imaju adekvatne načine da odstrane i deponuju štetne komponente. Osim šo se time sprečava zagađenje, mnogi materijali se vraćaju u ponovnu upotrebu. Tako se iz frižidera mogu dobiti nova plastika, gvožđe, aluminijum, bakar, pur pena i drugi korisni proizvodi.
U Srbiji je odlaganje štetnih materija regulisano Zakonom o upravljanju otpada, ali u praksi često izostaju jasnije smernice za njegovu primenu i stanovništvo često nije dovoljno upoznato sa procedurama. Nije retko videti ostavljen frižider pored kontejnera ili negde u blizini puta.
Na stranici Udruženja reciklera Srbije, u okviru rubrike članovi postoji spisak firmi koje se bave reciklažom. Za odlaganje električnog otpada profilisana je organizacija E-reciklaža, koja na svom veb sajtu broji preko 1.000.000 recikliranih frižidera.
U svetu koji se zagreva, prosperitet i društvo generalno sve više zavise od pristupa hlađenju. „Hladni lanac“ neophodan je da se obezbedi snabdevanje i bezbednost hrane koju konzumiramo, ali i mnoge druge vitalne stvari koji čine našu svakodnevnicu. Zbog toga je važno da rashladne uređaje učinimo što više energetski efikasnim i što manje štetnim po životnu sredinu.
Dostupna rešenja pokazuju da je to moguće, što je podstaklo izvesne inicijative na sistemskom nivou, ali i dalje postoje mnoga mesta na kojima sami možemo da doprinesemo rešavanju problema. Za efikasnije i brže ublažavanje klimatske krize, dosadašnja praksa je nebrojano puta pokazala da je neophodno da se svi jednako uključe u rešenje, počev od proizvođača, pa sve do potrošača.
