Pod uticajem ozbiljnog toplotnog talasa šumski požari besne širom Mediterana. Prizori opasnih vatrenih stihija i misija gašenja dolaze iz dugačkog pojasa koji se proteže od Maroka do grčkog ostrva Krit.
Temperature u određenim područjima na jugu Evrope premašuju 45 °C što dodatno rasplamsava opasnost od pojave požara. Vrućine u kombinaciji sa jakim vetrovima otežavaju posao vatrogasaca pružajući pogodne uslove za ubrzano širenje vatre.
Dug period neuobičajeno sušnog i toplog vremena na našem kontinentu prouzrokovao je brojne probleme za evropsko stanovništvo ove godine – od najteže suše u poslednjih 70 godina u dolini najduže italijanske reke koja narušava snabdevanje vodom, hranom i strujom do vatrenih stihija u kojima su izgorele na hiljade hektara zemljišta.
Procenjuje se da je od januara do sredine jula 2022. u Evropskoj uniji spaljeno ukupno 346 hiljada hektara šume, što je prema podacima Evropske komisije čak 3 puta više u odnosu na prosek za prethodnih 16 godina.
U Portugalu je u četvrtak, 13. jula, izmereno 47 °C, to je novi nacionalni temperaturni rekord za jul. Sutradan je na severoistoku ove zemlje poginuo pilot koji je upravljao letelicom za gašenje požara. Poznati dvorac u selu Palmela, blizu Lisabona, prošle nedelje našao se u oblaku crnog dima dok su gorele šume i poljoprivredno zemljište na padinama brda na kome se nalazi. Prema pisanju lokalnih medija, evakuisano je nekoliko kuća i tamošnji društveni centar, smrtno je stradalo nekoliko životinja. Požar je gasilo preko 300 vatrogasaca, a vatra je došla i do zvučnih barijera na obližnjem auto-putu.
Iako su plamene stihije sada pod kontrolom, širom Portugala postoji visok rizik od vatre, a ni susedna Španija nije u zavidnijoj situaciji. Tamo je na hiljade vatrogasaca angažovano na zauzdavanju tridesetak šumskih požara. U pomoć su im priskočili i pripadnici oružanih snaga za vanredne situacije.
Preko 1.000 smrtnih slučajeva u Portugalu i Španiji proteklih dana pripisuje se opasnim vrućinama.
Dva velika požara, koja su zahvatila borove šume na obali Atlantskog okeana u Francuskoj, izazvala su evakuaciju preko 14 hiljada ljudi uključujući i turiste. Na gašenju je radilo 1.200 vatrogasaca koje su iz vazduha podržavale letelice sa vodom. Vatra je opustošila skoro 10 hiljada hektara zemljišta, a tužioci sumnjaju da je prvi požar, započet u gradu Landirasu, možda namerno zapaljen.
Francuski predsednik, Emanuel Makron, nedavno je izjavio da je ove godine vatra u njegovoj zemlji već progutala tri puta veće površine šume nego tokom čitave 2020.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Od nedelje, 17. jula, gori i slovenačka kraška regija na granici sa Italijom. Zbog vetra požar napreduje izuzetno brzo zahvatajući jedan kilometar na svakih dva sata. Kako bi se vatra stavila pod kontrolu, Hrvatska je Sloveniji poslala vatrogasni avion koji ispušta po 6 hiljada litara vode iz Tršćanskog zaliva.
Na zahvaćenom prostoru se tokom Prvog svetskog rata odigrao jedan od najkrvavijih sukoba austrougarske i italijanske vojske pa su zbog neeksplodiranih mina na terenu i specijalisti za njihovo uklanjanje.
Požari su u protekloj nedelji zabeleženi i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i Grčkoj.
Vatrene stihije u šumama postaju sve učestalije, razornije i dugotrajnije u svetlu klimatskih promena zbog dužih perioda suše i toplotnih talasa. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) upozorio je da bi svet do kraja veka mogao da se suoči sa 50% više šumskih požara. Kako bi se izbeglo da planeta u budućnosti bude još uzavrelija, neophodno je pre svega hitno smanjenje gasova sa efektom staklene bašte.
