Evropa se zagreva dva puta više od globalnog proseka

Ovo su rezultati novog izveštaja „Stanje klime u Evropi” koji su izradile Svetska meteorološka organizacija i Evropska služba za klimatske promene Kopernikus

03/11/2022 autorka: Jelena Kozbašić
0

Temperatura u Evropi porasla je preko dva puta više u odnosu na globalni prosek u poslednjih 30 godina – što je više nego na ijednom drugom kontinentu na svetu, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (SMO).

Izveštaj „Stanje klime u Evropi” rezultat je saradnje SMO sa Evropskom službom za klimatske promene Kopernikus. Pruža uvid u rastuće temperature, kontinentalne i morske toplotne talase, vremenske ekstreme, promenu obrasca padavina i povlačenje leda i snega. Kako se trend zagrevanja nastavlja, ogromne vrućine, požari, poplave i druge posledice klimatskih promena odraziće se na samo društvo, privredu i ekosisteme.

Temperatura u Evropi su se u periodu o 1991. do 2021. znatno povećala, u proseku za 0,5 °C u toku jedne decenije, dok na globalnom nivou to iznosi oko 0,2 °C. Rezultati zagrevanja su zabrinjavajući: alpski lednici izgubili 30 metara debljine leda u poslednjih 25 godina, grenlandska ledena ploča se topi i doprinosi porastu nivoa mora – a po prvi put u istoriji merenja na vrhu Grenlanda je u leto 2021, na visini od 2.600 metara, pala kiša, a ne sneg kako je običaj.

Negativne efekte klimatskih promena Evropljani već uveliko osećaju na svojoj koži: tokom prošle godine vremenski i klimatski događaji velikog uticaja prouzrokovali su na stotine smrtnih slučajeva, direktno su uticali na više od pola miliona ljudi i izazvali ekonomsku štetu u vrednosti koja premašuje 50 milijardi američkih dolara. Oko 84% ovih događaja bile su poplave ili oluje.

Međutim, nije sve tako crno. Brojne zemlje u Evropi su veoma uspešne u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a posebno Evropska unija gde smanjenje štetnih emisija iznosi 31% između 1990. i 2020. U narednoj deceniji teži se neto smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55% – prema unapređenim Nacionalno utvrđenim doprinosima, Srbija je nešto manje ambiciozna i namerava da smanji štetne emisije za 33,33% u poređenju sa baznom, 1990. godinom.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Evropa je takođe jedan od najnaprednijih regiona kada je reč o prekograničnoj saradnji na polju prilagođavanja klimatskim promenama, kao i jedan od svetskih lidera kada je reč o pokrivenosti efikasnim sistemima za rano upozoravanje kojima je zaštićeno 75% stanovništva. Zdravsteni planovi su spasili mnogo života od eksremne toplote.

Sa druge strane, pred nama su i dalje ogromni izazovi.

„Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva i podseća nas da čak i dobro pripremljena društva nisu bezbedna od uticaja vremenskih eksrema. Ove godine, kao i 2021, velike delove Evrope pogodili jaki toplotni talasi i suše što je podstaklo požare. Tokom prošle godine neverovatne poplave donele su smrt i razaranja”, kazao je generalni sekretar SMO, Peteri Talas.

„Kada je reč o ublažavanju, dobar tempo u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u regionu trebalo bi da se nastavi, a embicije treba da budu dodatno pojačane. Evropa može da igra ključnu ulogu u dostizanju karbonski neutralnog društva do sredine veka kako bi se ostvario Pariski sporazum”, zaključio je Talas.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR