Izbeljivanje korala, pojava kojoj doprinosi zagrevanje vode usled klimatskih promena, slabi ove osetljive podvodne organizme do te mere da u određenim slučajevima može da rezultuje njihovim odumiranjem.
Naučnici iz Italije su rešenje, koje bi moglo da smanji izbeljivanje korala, potražili na pomalo neobičnom mestu – u zlatno-žutom orijentalnom začinu.
U pitanju je kurkuma koja se proizvodi od korena istoimene višegodišnje zeljaste biljke iz Azije, a koji nalikuje đumbiru. Iz nje se „izvlači” kurkumin, aktivna antioksidativna supstanca. Ovaj prirodni molekul se već koristi na nekoliko različitih polja: od biomedicine preko funcionalnih premaza do pakovanja hrane.
Sudeći prema uvima iz nedavno objavljene studije, kurkumin bi uskoro mogao da dobije još jednu neobičnu namenu, i to u morima. Istraživači sa Italijanskog instituta tehnologije i Univerziteta Bikoka u Milanu demonstrirali su njegovu efikasnost u sprečavanju izbeljivanja korala.
Kako ne bi narušili životnu sredinu, kurkumin su na korale aplicirali pomoću biomaterijala na bazi zeina, proteina dobijenog iz kukuruza.
Tokom testiranja, sprovedenog u akvarijumu u Đenovi, eksperti su simulirali uslove zagrevanja tropskih mora tako što su podigli temperaturu vode na 33 °C. Svi korali koji nisu tretirani našli su se pod uticajem izbeljivanja. Sa druge strane, jedinke koje su bile podvrgnute tretmanu sa kurkuminom uopšte nisu pokazale takve tendencije.
Ovakvi rezultati su prilično ohrabrujući i pokazuju koliko je tehnika delotvorna pri smanjenju toplotnog stresa korala.
„Čvrsto verujem da će ovaj inovativni pristup predstavljati značajan napredak u razvoju strategija za oporavak morskih ekosistema,” kazao je Simon Montano, zamenik direktora u Centru za istraživanje mora i visoko obrazovanje pri Univerzitetu Bikoka.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako je objašnjeno, tehnologija je već u procesu patentiranja, a naredni koraci biće proučavanje mogućnosti za njenu masovniju primenu.
U međuvremenu, pored mera prilagođavanja na klimatske promene, svet treba da se fokusira i na njihovo ublažavanje. Dobar primer koliko veliku razliku pravi 0,5 °C zagrevanja više dolazi upravo od korala.
Planeta je već za oko 1,1 °C toplija nego u predindustrijskom dobu, a posledično raste i toplota u morima. Ukoliko bismo porast srednje globalne temperature zauzdali na 1,5 °C, koralni grebeni smanjili bi se, prema nekim proračunima, za 70-90%, dok bi pri zagrevanju od 2 °C, praktično bili u potpunosti zbrisani.
Uprkos tome što imamo potencijalno rešenje za odbranu korala, treba da imamo u vidu da su posledice klimatskih promena dalekosežnije, te da ih osete mnogi drugi ekosistemi i na milijarde ljudi. Stoga je izuzetno važno da čovečanstvo ubrza energetsku tranziciju i smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva.
