Američko ministarstvo energetike najavilo je da će da uloži i do 1,2 milijarde dolara u dva projekta za direktno uklanjanje ugljen-dioksida iz vazduha, u Teksasu i Luizijani. Ovo je najveća investicija na tom polju u Sjedinjenim Američkim Državama (ali i u svetu) do sada.
Postrojenja za direktno uklanjanje ugljen-dioksida iz vazduha nalikuju na ogromne usisivače koji, korišćenjem posebnih hemikalija, isisavaju gas sa efektom staklene bašte iz atmosfere. Nakon hvatanja, ugljen-dioksid sa skladišti pod zemljom ili se koristi u industrijskim materijalima poput cementa.
Procenjuje se da će dva američka projekta uklanjati preko 2 miliona tona ugljen-dioksida godišnje. Poređenja radi, to je otprilike količina koju u toku godine oslobodi skoro pola miliona automobila na benzin.
Ali pored toga što će ova tehnologija igrati važnu ulogu u dostizanju neto nultih emisija, od njenog razvoja će koristi imati i lokalne zajednice: u Teksasu i Luizijani biće otvoreno 4.800 dobro plaćenih radnih mesta, navodi se u saopštenju.
Brojni energetičari smatraju da je uklanjanje ugljen-dioksida jedna od ključnih tehnologija za zauzdavanje klimatskih promena izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva. Ipak, trebalo bi je razvijati paralelno sa hitnim i ambicioznim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz proširenje kapaciteta obnovljivih izvora.
Najavljeno ulaganje u visini od 1,2 milijarde dolara zapravo predstavlja prvi deo sredstava opredeljenih za uklanjanje ugljen-dioksida u sklopu programa ukupne vrednosti od čak 3,5 milijardi dolara iz 2021. godine.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U svetlu borbe protiv klimatskih promena, mašine koje isisavaju ugljen-dioksid iz atmosfere konstruišu se kako bi ubrzale proces koji se već odigrava zahvaljujući drveću, močvarama i okeanima, zato što prirodni resursi planete ne mogu da zarobe štetne emisije jednako brzim tempom kojim ih čovečanstvo ispušta.
Tehnologija je već zastupljena, doduše u mnogo manjem obimu nego što se očekuje u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tako je pre dve godine na Islandu otvoreno postrojenje koje na godišnjem nivou iz vazduha uklanja oko 4.000 tona ugljen-dioksida. Tada je odgovorna kompanija, Climeworks, navela da je u pitanju najveći takav projekat u svetu.
Samo američki projekti mogli bi da uvećaju globalne kapacitete ove tehnologije za 400 puta, rekla je Saša Stašvik, direktorka za politike u nezavisnoj neprofitnoj organizaciji Carbon180 za CNN.
Raniji izveštaj, predvođen Univerzitetom Oksford, otkrio je da do sredine veka čiste tehnologije treba da odstranjuju 1.300 puta više ugljen-dioksida kako bi se porast srednje globalne temperature ograničio znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijsko doba.