Za neke otpad, za druge vredan resurs: Kako od ostataka uljane repice možemo da dobijemo kvalitetne proteine za ljudsku ishranu

FOTO: Susanne Nilsson / FLICKR

Sasvim je prirodno da otpad doživljavamo kao društveni i ekološki problem. Međutim, sagledavajući pravce održivog razvoja, otpad, a posebno agroindustrijski otpad, ima sve veći potencijal da postane važan resurs.

U Evropi već postoje uspešni primeri implementacije koncepta industrijske simbioze, gde sporedni proizvodi jedne industrije postaju ulazne sirovine i vredni resursi za drugu.

Projekat PROTOPOWER, koji uz podršku Fonda za nauku sprovodimo u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u saradnji sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu, ima za cilj upravo jedno takvo rešenje. Mi radimo na tome da od sporednih proizvoda (otpada) u procesu proizvodnje ulja uljane repice dobijemo sa jedne strane proteine namenjene ljudskoj ishrani, a sa druge tzv. prirodne koagulante koji bi služili za prečišćivanje otpadnih voda.

Ali zašto baš uljana repica?

Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, 2022. godine u Srbiji prinosi uljane repice iznosili su nešto preko 87 hiljada tona sa 29.000 hektara poljoprivredne zemlje.

Poređenja radi, u pitanju su brojke koje su, sasvim očekivano, daleko manje od npr. ratarskih kultura (kukuruz se uzgaja na oko milion hektara), ali i suncokreta, još jednog važnog izvora u industriji ulja, a koji se uzgaja na preko 250.000 hektara. Međutim, i pored oscilacija u godišnjoj proizvodnji, uljana repica pokazuje značajno višu stopu rasta, a posebno kada se trenutne brojke uporede sa onima od pre nekoliko godina.

Proizvodnja ulja stvara otpad koji se zove pogača, a koji je bogat vrednim sastojcima, pre svega proteinima

U naučnoj i stručnoj literaturi, ulje uljane repice se po sastavu i kvalitetu često upoređuje sa maslinovim uljem. Osim visokog udela mononezasićenih masnih kiselina, ovo ulje karakteriše i tri puta veći sadržaj polinezasićenih masnih kiselina i povoljniji odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u poređenju sa maslinovim, što mu obezbeđuje dodatnu vrednost sa aspekta potencijalnih zdravstvenih dobrobiti. 

Ulje uljane repice spada u red jestivih ulja sa najnižim sadržajem zasićenih masnih kiselina (6-7%). Poređenja radi, udeo ovih masnih kiselina u suncokretovom i sojinom ulju iznosi oko 11%, odnosno 15%. 

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije da se unos zasićenih masti redukuje i ograniči na manje od 10% ukupnog unosa energije, i dokazani zdravstveni efekti ishrane u kojoj dominiraju mononezasićene masne kiseline doprineli su velikom interesovanju za ulje uljane repice i rezultirali njegovim uvođenjem kao dominantnog konzumnog ulja u mnogim razvijenim zapadnoevropskim zemljama.

Proizvodnja ovog ulja stvara značajne količine otpada koji se naziva pogača, a koja zapravo sadrži visok udeo proteina. Štaviše, proteini uljane repice se po sastavu aminokiselina i po mogućnosti apsorpcije u organizmu smatraju visokokvalitetnim, mogu se koristiti u ishrani ljudi i sve su popularniji među npr. fizički aktivnim ljudima i onima koji svoju ishranu baziraju na namirnicama biljnog porekla. Oni poseduju visok udeo lizina, aminokiseline koja umnogome nedostaje u proteinima iz žitarica. 

Naša namera je da ponudimo nešto što u Srbiji trenutno ne postoji: industrijski primenjiva rešenja za iskorišćenje pogače uljane repice. 

Izdvajanjem proteina opet nastaje otpad, ali i on može da se iskoristi – između ostalog za prečišćivanje otpadnih voda

U projektu PROTOPOWER koristimo i optimizovane konvencionalne i inovativne tehnike ekstrakcije proteina iz ostataka (pogače) uljane repice. Ove metode imaju visok potencijal za patentiranje, te o njima u ovoj fazi istraživanja ne možemo otkrivati više detalja.

Međutim, možemo da damo neke okvirne crte. Naše tehnike omogućavaju sukcesivno izdvajanje pojedinih frakcija proteina iz pogače, uz odgovoran pristup zaštiti životne sredine, jer se u celokupnom postupku koriste manje štetni ili sasvim neštetni (zeleni) rastvarači.

Naravno, u postupku ekstrakcije proteina opet nastaje otpad, ali i on će biti iskorišćen – za dobijanje funkcionalnog sastojka bogatog prehrambenim vlaknima. Još jedan važan proizvod obrade pogače uljane repice je prirodni koagulant namenjen prečišćivanju otpadnih voda, što sve projekat približava konceptu „zero waste” (nula otpada).

Koagulanti su jedan od ključnih, standardnih elemenata u tretmanu otpadnih voda: oni omogućuju da se sitne čestice, često nevidljive golim okom, grupišu u veće i zatim uklone iz otpadne vode. U industriji se najčešće koriste koagulanti na bazi aluminijuma i gvožđa, ali poslednjih decenija se sve više ispituje mogućnost organskih koagulanata, koji kao netoksični i biorazgradivi imaju brojne prednosti u odnosu na hemijske.

Mada prirodni koagulant dobijen iz pogače uljane repice do sada nije korišćen u prečišćavanju otpadnih voda, naši preliminarni rezultati za sada ukazuju na njegovu izuzetnu aktivnost.

Projekat PROTOPOWER se još uvek nalazi u početnim fazama istraživanja, ali već smo na pragu prvih naučnih rezultata, koje u kasnijim fazama projekta planiramo da testiramo u našim pilot postrojenjima i tako ih pripremimo za potencijalnu komercijalizaciju.

Idealno, rezultati ovakvih poduhvata bi, nakon završetka projekta, bili implementirani na industrijskom nivou. Ipak, svesni smo da je neophodno da se poklopi puno faktora da bi se postigao ovaj cilj. 

Pre svega, neophodno je povećati svest potrošača i proizvođača hrane u Srbiji o svim resursima koji se mogu naći u materijalima koje tipično vidimo samo kao otpad, o mogućnostima koje nudi koncept industrijske simbioze, i zainteresovati ih da pokušaju sa njegovom implementacijom.