Fotografija: Flickr / Nick Kenrick / CC BY 2.0
Živimo u godini bez presedana koja bi mogla da ponese epitet najtoplije u istoriji merenja. Međutim, na planeti koja se zbog korišćenja fosilnih goriva zagreva, ne raste samo temperatura, već između ostalih i broj – obolelih i preminulih od vrućina.
Prema rezultatima ranijeg istraživanja, samo u Evropi, vrućine su odnele preko 60 hiljada života tokom leta prošle godine. A u svetlu klimatskih promena, ove dramtične brojke mogle bi da se dodatno povećaju.
Ako srednja globalna temperatura nastavi da raste do nešto ispod 2 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje i ako izostane napredak na polju prilagođavanja, godišnja smrtnost od vrućina mogla bi da poraste za 370% – odnosno preko četiri puta – do sredine veka, otkriva novi godišnji izveštaj o javnom zdravlju i klimatskim promenama, Lancet Countdown.
Negativni efekti daljeg porasta temperature sežu i dalje: očekuje se da bi na globalnom nivou moglo da dođe do gubitka 50% potencijalnih radnih sati.
Učestaliji toplotni talasi mogli bi da dovedu do toga da se oko 525 miliona ljudi više suoči sa srednjom ili ozbiljnom nesigurnošću hrane do 2041-2060, piše u naučnom radu. Predviđa se i da će se širenje smrtonosnih zaraznih bolesti uvećavati.
Analizu, objavljenu u prestižnom medicinskom časopisu Lancet, izdradio je međunarodni tim doktora, naučnika i ekonomista. Oni su posmatrali ukupno 47 mera, mnoge izvan zdravstvenog sektora, i dijagnostifikovali su da je i sama Zemlja – bolesna, naglašavajući štetu koja nastaje sagorevanjem prljavih energenata.
Autori ističu da će paralelno sa porastom opasnosti, biti veći i rasti i troškovi i izazovi prilagođavanja. Njihove procene pružaju uvide u to šta bi mogla da nam donese budućnost
Ali ni aktuelno stanje – izazvano globalnim zagrevanjem – ne uliva optimizam.
Svedočimo prilično opasnim uticajima klimatskih promena na naše zdravlje, i to posebno za starije od 65 godina i mlađe od jedne godine zato što su oni u najvećem riziku po život pri ekstremno visokim temperaturama. Oni su izloženi duplo većem broju dana sa toplotnim talasima nego što bi iskusili od 1986. do 2005, navode istraživači.
Broj smrti od vrućina među starijom populacijom povećao se za 85% u odnosu na period 1990-2000. što je znatno više od porasta od 38% u slučaju da se temperature nisu promenile.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sadašnji i budući zdravstveni rizici sve toplijeg sveta bi trebalo da budu jedan od podstreka za ambicioznije ublažavanje porasta temperature. Ali godine naučnih upozorenja pratila je krajnje nedovoljna klimatska akcija, i uz aktuelne politike planeta bi mogla da se zagreje za skoro 3 °C, stoji u studiji.
„Već vidimo da klimatske promene oduzimaju živote i sredstva za život u svakom delu sveta”, naglasila je Marina Romanelo, izvršna direktorka u timu koji izrađuje izveštaj Lancet Countdown. „Ipak, uticaji koje vidimo danas mogli bi da budu samo rani simptom veoma opasne budućnosti ukoliko se hitno ne pozabavimo klimatskim promenama.”
