Klimatske štrafte na globalnom nivou, 1850-2023. (ilustracija: Univerzitet u Redingu)
Bez reči, a često i bez brojki. Bez složenih grafika koji zahtevaju tumačenje. Samo niz uspravnih linija u nijansama plave i crvene boje.
Tako bi mogle da se opišu klimatske štrafte koje je 2018. godine osmislio profesor Ed Hokins sa Univerziteta u Redingu.
Značenje ovog naizgled jednostavnog vizuala mnogo je dublje nego što deluje na prvu loptu: klimatske štrafte zapravo razotkrivaju koliko se svet, pod uticajem sagorevanja fosilnih goriva, zagrejao od davne 1850. do sada.
Danas, 21. juna, simbolično se obeležava sedmi Dan klimatskih štrafti. Čitave godine, a posebno na ovaj datum, širom sveta možemo ih videti na vestima, društvenim mrežama i odevnim predmetima naučnika, pa čak i na popularnim znamenitostima i fudbalskim dresovima.
Sve sa jednim ciljem – da se slikovito predstavi koliko su klimatske promene uzele maha i ugrozile naše zdravlje i svakodnevicu, ali i da nas to podstakne na ambicioznije smanjenje štetnih emisija i ublažavanje moguće buduće štete.
Svaka klimatska štrafta prikazuje prosečnu temperaturu u datoj godini u poređenju sa prosečnom temperaturom od 1961. do 2010. Nijanse plave označavaju godine koje su bile hladnije od posmatranog proseka, a nijanse crvene one toplije.
Sa desne strane ilustracije, one koja pokazuje skorije vreme, smenjuju se blede i tamnije crvene klimatske štrafte. Ovo nas upozorava kako globalna temperatura ubrzano raste proteklih decenija.
A nakon što je Zemlja doživela najtopliju godinu u istoriji merenja i dodata je još jedna tamna crvena pruga za obeležavanje 2023, sam tvorac klimatskih štrafti rekao je da misli da će mu uskoro trebati nova boja.
Ali ova priča – baš kao ni same klimatske promene – nije isključivo globalnog karaktera…
Na sajtu Show Your Stripes za preuzimanje su dostupne klimatske štrafte za preko dvesta država i gradova sveta. I sve su one lokalno specifične s obzirom na to da su utemeljene na tamošnjim merenjima temperature.
Sa druge strane, bilo da su u pitanju klimatske štrafte za Venecuelu ili Švedsku, Peking ili Sidnej, svi vizuali su naizgled slični: kako se odmičemo od 1950, crvene klimatske štrafte su zastupljenije da bi u poslednjih dvadesetak godina one potpuno dominirale.
Tako je i kada je reč o Srbiji i Beogradu.
Prošla godina ne samo da je bila najtoplija globalno gledano, već i kod nas, pokazuje godišnji bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Bilo je za 1,5 °C toplije u odnosu na normalu (1991-2020).
Odstupanja temperature sežu do dva stepena kada se srednja godišnja temperatura uporedi sa referentnim periodom na klimatskim štraftama (1961-2010). Razlika bi – naravno – bila još drastičnija kada bi se stanje uporedilo sa predindustrijskim dobom, odnosno drugom polovinom devetnaestog veka.
Međutim, 2023. predstavlja tek dosadašnju kulminaciju trenda zagrevanja u Srbiji: svih deset najtoplijih godina u našoj zemlji od 1951. desile su se od dvehiljaditih naovamo. To su bile, redom, 2023, 2019, 2022, 2018, 2000, 2007, 2015, 2014, 2020. i 2008. godina.
Ali i dalje od toga…
Samo tri od dvadeset najtoplijih godina u Srbiji registrovane su u dvadesetom veku, a samo jedna od najhladnijih u dvadeset prvom – 2005.
Ova godina je lako uočljiva i na samim klimatskim štraftama (doduše, u verziji našeg dizajnera za Srbiju postavljene su vodoravno) – jedina je posle 2000. obeležena plavom bojom, i to svetlom nijansom. Iako jeste bilo hladnije, prema zvaničnim podacima RHMZ-a, 2005. plasira se tek na dvanaestom mestu najhladnijih registrovanih godina.
Srbija je za oko 1,8 °C toplija nego u predindustrijsko doba (1850-1900), što je za 50% više u odnosu na planetu u celini koja se zagrejala za 1,2 °C. Mi se zapravo nalazimo na vrućoj tački klimatskih promena, tačnije u pojasu Mediterana koji se zagreva brže od globalnog proseka.
Posledice se osećaju širom zemlje, uključujući i naš glavni grad.
Prosečna godišnja temperatura između 1961. i 1990. godine u Beogradu iznosila je 11, 9 °C. Prošlogodišnji prosek temperatura dostigao je čak 14,8 °C, što znači da je bilo za skoro tri Celzijusa nego što je to bilo uobičajeno pre samo pedesetak godina, odnosno za 1,7 °C toplije nego tokom protekle tri decenije (1991-2020).
Obeležena tropskim danima i noćima, rekordima i presedanima, godina za nama zauzela neslavni tron najtoplije u istoriji merenja u Beogradu, i to tokom razdoblja dugog čak 135 godina.
Iako su nacionalna merenja počela tek 1951, prva meteorološka stanica u prestonici počela je sa radom davne 1888. U samom osvitu praćenja klime u Beogradu prosečna godišnja temperatura bila je svega 9,9 °C, a do 1900. prosek se kretao u rasponu od 10,1 °C do 12 °C.
Sada takve prosečne godišnje temperature izgledaju kao mnogo dalja prošlost nego što zaista jesu, pošto se naša teritorija ubrzano zagreva.
Ma koliko godišnji rekordi bili upozoravajući sami po sebi, situacija deluje još dramatičnije kada se sagleda čitava slika. A ta čitava slika rasvetljava da i u Beogradu – baš kao i u ostatku planete – zagrevanje hvata zamah.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Dobre vesti su da je borba protiv klimatskih promena, a samim tim i izgled budućih klimatskih štrafti u našim rukama.
Mada se verovatno nikada nećemo „vratiti” nazad u vreme znatno prijatnije klime, energetskom tranzicijom na obnovljive izvore i razvojem čistih tehnologija možemo obuzdati porast temperature i izbeći najgore posledice, kako globalnog tako i lokalnog, zagrevanja – po drveće, životinje, čitavu prirodu, infrastrukturu, pa i nas same.
