Energetske zajednice građana: šta su one, i kako mogu da doprinesu našoj energetskoj nezavisnosti i sigurnosti?

Foto: Michael Pointner / Unsplash

Poslednjih nekoliko godina bile su značajne za energetiku u Srbiji, posebno u kontekstu sve većeg angažovanja građana kao ključnih aktera u procesu energetske tranzicije. 

Pre tri i po godine, građani Srbije su prvi put dobili priliku da postanu „sopstveni energetski heroji” kao kupci-proizvođači. Ova prava omogućila su im da postave solarne panele na krovove i proizvode čistu energiju za svoje domove. Na taj način, ne samo da su smanjili svoje troškove za električnu energiju, već su i direktno doprineli smanjenju zagađenja i očuvanju životne sredine.

Međutim, nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o energetici idu korak dalje – sada građani mogu da se udruže i formiraju energetske zajednice građana. 

Ovaj inovativni model otvara vrata razvoju tzv. građanske energije, pružajući pojedincima, preduzetnicima, preduzećima, lokalnim samoupravama i javnim institucijama priliku da se udruže u zajedničkoj proizvodnji, skladištenju i korišćenju energije. 

Ključna prednost energetskih zajednica je u tome što svi učesnici dele troškove ugradnje

Zamislimo princip ekonomije veličine, koji kaže da što je nešto veće, to su troškovi po jedinici manji. Na primer, elektrana većeg kapaciteta proizvodi električnu energiju po nižoj ceni po kilovat-satu nego dve manje elektrane istog ukupnog kapaciteta. 

Slične primere srećemo svakodnevno – kupovina flaše vode od 1,5 litara gotovo uvek košta manje nego tri flašice od po 0,5 litara. Veće često znači i isplativije.

Energetske zajednice primenjuju ovaj princip na energiju. Umesto da svako pojedinačno ulaže u svoju opremu za proizvodnju energije, članovi zajednice udružuju resurse i dele troškove, čime postaju efikasniji i ekonomski isplativiji. 

Na taj način, energetske zajednice omogućavaju svojim članovima da proizvode energiju po nižoj ceni, dok istovremeno dele benefite poput smanjenih troškova.

Upravo je u kolektivnom pristupu i ključna razlika između energetskih zajednica i kupaca-proizvođača. Dok kupci-proizvođači funkcionišu individualno, energetske zajednice omogućavaju veće zajedničke projekte, efikasniju upotrebu resursa i širi uticaj na lokalnu zajednicu. 

Energetske zajednice su organizovane kao pravni entiteti koji omogućavaju svojim članovima zajedničko donošenje odluka. 

Sve počinje dogovorom među članovima zajednice koji zajednički investiraju u obnovljive izvore energije i definišu pravila za korišćenje energije. Na primer, višak električne energije koji proizvedu tokom sunčanih dana može se čuvati u baterijama ili prodati na tržištu, a profit se reinvestira u nove projekte. Na taj način, zajednica omogućava efikasnu upotrebu resursa koji bi za pojedince bili nedostupni ili nepraktični.

Možete to zamisliti kao modernu verziju mlinova iz prošlosti – dok su naši preci udruživali snage kako bi zajedno koristili vodeni mlin, današnje zajednice se udružuju kako bi koristile energiju sunca, vetra i drugih prirodnih izvora. Svaki član zajednice ima koristi, jer se troškovi dele, a energija postaje jeftinija i dostupnija svima.

Ono što energetske zajednice čini jedinstvenim jeste njihova fleksibilnost. Mogu biti organizovane na različite načine – od grupa domaćinstava u istom naselju, preko preduzeća, do škola ili javnih institucija koje zajednički ulažu u zelenu energiju.

Svaka zajednica bira model koji najbolje odgovara njenim potrebama. Ovo je posebno korisno za ljude koji nemaju mogućnost da sami investiraju u obnovljive izvore, bilo zbog finansijskih ili drugih ograničenja. 

Udruživanjem u energetske zajednice, građani dele troškove i resurse, čime i oni sa ograničenim mogućnostima dobijaju priliku da postanu deo održivog energetskog sistema. 

U Srbiji, energetske zajednice građana imaju potencijal da postanu rešenje za čitav niz ekoloških i ekonomskih problema

Uvođenje energetskih zajednica građana u Srbiji dolazi u trenutku kada je energetska tranzicija postala ključni prioritet. Problemi poput energetske neefikasnosti, visokih troškova energije i zavisnosti od fosilnih goriva mogu se delimično ublažiti razvojem ovih zajednica.

Zagađenje vazduha, koje u Srbiji predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova i godišnje dovodi do prevremene smrti nekoliko hiljada ljudi, dodatno naglašava potrebu za prelaskom na obnovljive (i čiste) izvore energije. Kroz energetske zajednice, lokalne zajednice i građani imaju priliku da koriste čiste izvore energije, smanjuju emisije štetnih gasova i poboljšavaju kvalitet života.

Pored ekoloških, tu su i ekonomske koristi. 

Udruživanjem resursa, građani mogu zajedno proizvoditi i deliti energiju, što smanjuje troškove i povećava efikasnost. Energetske zajednice ne samo da donose finansijsku uštedu, već i igraju važnu društvenu ulogu tako što jačaju veze među ljudima i podstiču zajedništvo. 

Takođe, njihov uticaj seže i dalje jer se kroz ulaganja u obnovljive izvore, otvaraju se nova radna mesta, posebno u ruralnim krajevima, dok istovremeno jačaju svest građana o održivosti i energetskoj efikasnosti. Građani postaju aktivni učesnici u oblikovanju svoje energetske budućnosti.

Prema našem zakonodavstvu, energetske zajednice definišu se kao neprofitne organizacije, što znači da se sav ostvareni profit mora reinvestirati u nove projekte ili unapređenje postojećih aktivnosti. Takođe, jedan od ključnih kriterijuma jeste da svi članovi jedne energetske zajednice moraju imati prebivalište ili biti registrovani na teritoriji iste lokalne samouprave. 

Ukoliko želi da se građani okrenu energetskim zajednicama, Srbija treba maksimalno da olakša njihovo formiranje i funkcionisanje

Da bi energetske zajednice zaživele u Srbiji i postale deo svakodnevnog života, potrebno je spojiti viziju, saradnju i praktične korake.

• Pre svega, Srbija mora imati zakonski okvir koji olakšava formiranje i funkcionisanje energetskih zajednica. Pravila moraju biti jasna i prilagođena običnim ljudima. Zamislite da registracija energetske zajednice bude jednostavna poput otvaranja računa u banci, a država pruži dodatne podsticaje – subvencije, poreske olakšice ili čak direktnu finansijsku podršku. Takvi koraci mogu biti okidač za masovno uključivanje građana.

• Ipak, zakoni sami po sebi nisu dovoljni. Ljudi su često skeptični prema novim idejama, sve dok ne vide konkretnu korist. Ljude najviše inspirišu priče o uspehu: selo koje je postalo energetski nezavisno, škola koja koristi solarnu energiju ili domaćinstva sa nižim računima. Konkretni primeri privlače više od suve statistike.

• Početna ulaganja su izazov, ali uz podršku lokalnih vlasti, banaka i stručnjaka, zajednice mogu lako pokrenuti projekte. Takođe, uloga opština je ključna – organizovanje radionica, ustupanje zemljišta i podsticanje inicijative daju zajednicama vetar u leđa.

• Na kraju, poverenje i transparentnost su osnova svakog uspešnog projekta. Ljudi žele da znaju da je njihov doprinos siguran i da sistem funkcioniše po jasnim i pravednim pravilima.

Uz pravu kombinaciju jasnih procedura, finansijskih podsticaja i lokalnih inicijativa, Srbija može energetske zajednice pretvoriti u ključni deo svoje energetske tranzicije. Ove zajednice ne samo da donose uštede građanima i smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, već podstiču ljude da preuzmu aktivnu ulogu u energetskom sistemu. Umesto pasivnih potrošača, građani su ti koji postaju nosioci promena. Ovo je prilika za Srbiju da učini energetsku tranziciju ličnom, opipljivom i uspešnom za sve.

Primer uspešne zajednice: ostrvo Samso u Danskoj

U Evropi postoje stotine hiljada ovakvih zajednica koje već godinama uspešno posluju. 

Jedan od najzanimljivijih primera uspešne energetske zajednice dolazi sa ostrva Samso u Danskoj. Ovo malo ostrvo sa samo 3.700 stanovnika je pre par decenija odlučilo da preuzme kontrolu nad svojom energetskom budućnošću i postane energetski nezavisno. Danas, Samso je simbol održivosti i primer kako lokalne zajednice mogu ostvariti velike promene.

Stanovnici su udružili resurse i uložili u obnovljive izvore. Rezultat njihovog zajedničkog truda je vetropark koji proizvodi više energije nego što ostrvo troši, a višak električne energije prodaju, čime ostvaruju dodatne prihode. 

Danas, sve – od škola i prodavnica do trajekata – koristi energiju iz obnovljivih izvora, dok se većina domaćinstava greje na biomasu. Ono što je posebno interesantno jeste da su projekti uglavnom finansirani lokalno, kroz zajednička ulaganja stanovnika. Samso ne samo da ima negativnu emisiju ugljen-dioksida, već je postalo i destinacija za turiste i stručnjake iz celog sveta, privučene pričom o uspehu. 

Priča o ostrvu Samso dokazuje da zajedništvo i vizija mogu male lokalne sredine pretvoriti u globalne lidere energetske tranzicije. Ovo nije samo primer praktičnog rešavanja energetskih problema, već i inspiracija za ostale da slede ovaj održivi i zajednički put ka boljoj budućnosti.

O autoru

Dr Jelena Stojković Terzić je docent na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa specijalizacijom iz oblasti elektroenergetskih sistema. Sticala je međunarodno iskustvo kroz istraživački rad u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Italiji i Holandiji. Njeno istraživanje je usmereno na upravljanje potrošnjom, pametno punjenje električnih vozila, integraciju obnovljivih izvora energije i razvoj pametnih mreža. Autor/koautor je brojnih publikacija i aktivna je u više nacionalnih i međunarodnih projekata.