Prva termoelektrana na ugalj na svetu, namenjena javnoj upotrebi, otvorena je davne 1882. godine u Londonu. Ona je napajala oko hiljadu uličnih svetiljki i bila je praćena izgradnjom niza malih, sličnih postrojenja širom Ujedinjenog Kraljevstva.
Vremenom, zemlja je postajala sve zavisnija od ovog fosilnog goriva da bi se, početkom dvadesetog veka, skoro sva britanska struja proizvodila iz uglja.
Sto godina kasnije, u septembru prošle godine, Ujedinjeno Kraljevstvo zatvorilo je poslednju termoelektranu na ugalj. Posledično, tokom 2024, udeo uglja u proizvodnji električne energije smanjio se ispod 1%.
Samim tim, Britanci su prošle godine trošili najčistiju struju u svojoj istoriji.
Ali i dalje od toga… Kako pokazuju nove procene, potrošnja uglja na istorijskom je minimumu od davne 1666. godine. Posredi je podatak koji je izneo medij specijalizovan za klimatske promene Carbon Brief na osnovu analize preliminarnih podataka vlade.
Drugim rečima, uprkos razvoju industrije, upotreba uglja u Ujedinjenom Kraljevstvu pala je ispod predindustrijskih nivoa – u vreme kada nije još bilo ni parnih lokomotiva, modernih fabrika niti termoelektrana.
Pre industrijske revolucije, ugalj bio pretežno rezervisan za grejanje, kuvanje i korišćenje u kovačkom zanatu.
Upravo zahvaljujući napuštanju energenta sa najvećim karbonskim otiskom, prošlogodišnje britanske teritorijalne emisije dostigle su najniži nivo u poslednje 152 godine, 371 milion tona ekvivalenta ugljen-dioksida, što je za 54% manje u odnosu na 1990. godinu.
Energetska tranzicija, po svemu sudeći, nije se negativno odrazila na nacionalnu ekonomiju: BDP je u istom periodu porastao za 84%.
Kroz godine na mesto uglja u britanskom energetskom sistemu dolazili su obnovljivi izvori: dok se u poslednjoj deceniji njihov udeo u proizvodnji struje duplirao, udeo fosilnih goriva se više nego prepolovio.
Sve je kulminiralo upravo prošle godine kada su vetroparkovi, solarne elektrane i hidro, prvi put, proizveli više električne energije od svih fosilnih goriva zajedno, 38% naspram 34%, otkrivaju podaci istraživačkog centra Ember.
Bila je to takođe i prva godina da je najveći britanski izvor struje bio vetar sa udelom od 30,5%, a koji je vodeće mesto preuzeo od gasa.
Međutim, ovaj viševekovni minimum uglja u Ujedinjenom kraljevstvu nije dostignut samo gašenjem termoelektrana. Zapravo, njemu se priprisuje otprilike jedna trećina ukupnog pada potrošnje uglja.
Preostale dve trećine smanjenja proizašlo je iz manje upotrebe uglja u teškoj industriji, piše Carbon Brief. Ovo je uglavnom bilo zbog niže proizvodnje čelika i zatvaranja poslednje dve visoke peći u čeličani Port Talbot u Velsu.
U međuvremenu, padu emisija ugljen-dioksida doprineli su i porast broja električnih vozila na putevima, toplije vreme i činjenica da je proizvedena struja bila nikada čistija.
Ujedinjeno Kraljevstvo jedna je od tek 13 zemalja koje su, u dogovorenom roku, tačnije do 10. februara ove godine, podnele ažurirane Nacionalno utvrđene doprinose (NDC) – petogodišnje klimatske planove u sklopu Pariskog sporazuma.
Zvanično, plan je da se teritorijalne emisije, odnosno emisije u sklopu državnih granica, smanje za najmanje 81% u poređenju sa 1990. To je korak na putu dostizanja neto nultih emisija kojima Ujedinjeno Kraljevstvo teži do sredine veka.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ujedinjeno Kraljevstvo prva je među grupom najnaprednijih svetskih nacija, G7, koja je napustila ugalj u proizvodnji struje.
Prema podacima nevladine organizacije Global Energy Monitor, u svim drugim zemljama G7, izuzev Japana, kapaciteti na ugalj opadaju od 2015. Na nivou grupe, prošle godine dogovoreno je napuštanje uglja do 2035. godine, ali sa mogućnošću da se u određenom kontekstu taj rok produži.
