Foto: Elektroprivreda Srbije (EPS)
Zbog višegodišnjeg nepoštovanja zakona i standarda zaštite vazduha, termoelektrane na ugalj širom Zapadnog Balkana i dalje ispuštaju ogromne količine zagađujućih materija, otkriva novo, sedmo po redu izdanje izveštaja „Uskladiti ili zatvoriti”.
Izveštaj su objavile mreža CEE Bankwatch i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
U prošloj godini, postrojenja koja su obuhvaćena Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP), u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu*, oslobodila su šest puta više sumpor-dioksida (SO2) od dozvoljenog.
U apsolutnom smislu, emisije SO2 su se blago smanjile, ali pošto su dozvoljene maksimalne vrednosti za svaku zemlju bile niže u 2024. godini, prekoračenje graničnih vrednosti je bilo relativno veće nego u 2023.
Pored SO2, termoelektrane su ponovo probile limite i za prašinu i azotne okside, čime su dodatno ugrozile zdravlje miliona ljudi u regionu.
Sedam godina nakon što su novi standardi stupili na snagu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, pravila se i dalje krše, pa su autori izveštaja ovu situaciju nazvali „sedam godina smrtonosnih prekršaja koje prave termoelektrane na Zapadnom Balkanu”.
„Poštovanje osnovnih principa vladavine prava je od suštinskog značaja za ispunjavanje obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i postizanje ciljeva smanjenja zagađenja na Zapadnom Balkanu”, ističe Mirko Popović iz RERI-ja. „Nepreduzimanje aktivnosti kao i do sada je neprihvatljivo. Vlade u regionu treba da preuzmu odgovornost za primenu Direktive o velikim ložištima, a sudski organi da obezbede njenu primenu.”
Prema njegovim rečima, uključenost nacionalnih parlamenata u nadzor nad sprovođenjem ugovora je od suštinskog značaja da nacionalni „pošto izvršna vlast ne može da nadgleda samu sebe.”
Prvi put, termoelektrane na ugalj obuhvaćene NERP-om u Bosni i Hercegovini bile su najveći godišnji emiteri SO2 u regionu, sa 212.840 tona ili 11,3 puta više od dozvoljenog. Sledi Srbija sa 205.925 tona, odosno sa emisijama 4,6 puta većim od dozvoljenih.
Dugogodišnji prekršilac – termoelektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini – ponovo je dobila neslavnu titulu postrojenja sa najvećim emisijama SO2 na Zapadnom Balkanu, sa 112.943 tone ili 14 puta više od dozvoljene maksimalne vrednosti. Iako je ugrađen sistem za odsumporavanje, za koji je upotrebna dozvola dobijena u novembru 2021. godine, emisije SO2 prošle godine povećale su se u poređenju sa 2022. i 2023.
Kako stoji u izveštaju, operater tog postrojenja priznaje da sistem za odsumporavanje uglavnom ne radi zato što predstavlja „finansijsko opterećenje” i sve je neizvesnije da li će ovaj projekat od 85 miliona evra ikada biti pravilno iskorišćen.
Drugi najveći emiter tokom prošle godine, posle Ugljevika, bila je termoelektrana Nikola Tesla B (blokovi B1 i B2) sa 76.631 tona. To je manje nego u godini ranije, ali i dalje 5,7 puta iznad pojedinačno utvrđenog doprinosa. Sistem za odsumporavanje trenutno je u završnoj fazi ugradnje, ali iskustvo Ugljevika, kao i našeg Kostolca B, pokazuje da garancija da će doći do usklađenosti sa propisima zapravo ne postoji, pišu autori izveštaja.
Uprkos tome što dozvoljene maksimalne vrednosti za individualna postrojenja nisu obavezujuće, već samo one na nacionalnom nivou, posmatranje prekoračenja ovih vrednosti na nivou postrojenja može biti dobar pokazatelj gde je potrebno sprovođenje određenih akcija.
U 2024. godini najmanje šest postrojenja prekoračilo je svoje maksimalne vrednosti za emisije sumpor-dioksida preko deset puta. To su bile termoelektrane Ugljevik, Gacko, Tuzla 6, Kakanj 7 u Bosni i Hercgovini, Kostolac A2 u Srbiji i Bitolj B1 i B2 u Severnoj Makedoniji.
Ali SO2 nije jedini problem termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu…
Višestruko prekoračenje i drugih zagađujućih materija
Zagađenje prašinom iz postrojenja u regionu bilo je tokom 2024. skoro dvostruko veće od onog dozvoljenog NERP-ovima, tačnije 1,9 puta. Dok su emisije azotnih oksida bile 1,4 puta veće od dozvoljenih.
Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo* nastavili su kršiti ograničenja za azotne okside, a najveći emiter na tom polju bila je termoelektrana Nikola Tesla B sa 12.418 tona.
Naposletku, sve članice Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana koje podležu ‘opt-out’ opciji koja predviđa njihovo zatvaranje nakon dostizanja određenog broja radnih sati, sada krše ovu odredbu – uključujući Srbiju. Termoelektrane Morava i Kolubara morale su biti zatvorene do kraja 2023. godine, ali one i dalje nastavljaju s radom.
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je brojne postupke protiv ugovornih članica, ali to do sada nije bio dovoljan podsticaj za vlade da deluju u skladu sa ovim međunarodnim ugovorom.
Od 1. januara naredne godine počinje da se primenjuje CBAM, odnosno mehanizam Evropske unije (EU) za prekogranično oporezivanje uvoznih dobara pri čijoj se proizvodnji oslobađa velika količina ugljen-dioksida, uključujući i struju.
„To će stare, neefikasne termoelektrane na ugalj učiniti još manje ekonomičnim”, ocenjuje. „Ali balkanske vlade i elektroprivrede deluju nesvesno, kao da imaju sve vreme ovog sveta.”
„Hitno su potrebni jasni, izvodljivi planovi”, zaključuje on.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Pored toga što sagorevanje uglja postaje sve neisplativije, ono uporedo produbljava klimatske promene i ugrožava životnu sredinu, ali i naše zdravlje – termoelektrane koje se ne pridržavaju Direktive o velikim ložištima nezakonito povećavaju oboljevanje stanovništva i preuranjenu smrtnost.
Samim tim, poštovanje NERP-ova nije samo pitanje usklađenosti, već i pitanje života i smrti. U izveštaju se navode procene da je, u periodu od 2018. do 2020. godine, čak 19 hiljada ljudi u regionu umrlo od posledica zagađenja iz termoelektrana na ugalj. Oko 12 hiljada smrtnih slučajeva pripisuje se prekoračenju maksinmalnih vrednosti emisija.
Nažalost, od tada se situacija vrlo malo promenila, a termoelektrane koje se pridržavaju pomenute direktive takođe se negativno odražavaju na naše zdravlje.
Ceo izveštaj možete pročitati OVDE.
