Foto: Wikimedia / Sunrise
Prošlonedeljni žestoki toplotni talas u Srbiji kulminirao je u subotu, 26. jula. Na polovini od ukupno 28 glavnih meteoroloških stanica – od Smederevske Palanke preko Negotina do Vranja – tog dana temperature su premašile četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
U ovom naletu vrućina oboreni su rekordi širom Srbije, ali verovatno je najupečatljivije kada „padne” tzv. apsolutni maksimum. A to se desilo na dva mesta, od kojih je jedno u centralnim delovima zemlje, a drugo u Vojvodini, tačnije u južnom Banatu.
Uz izmerenih 44 °C, stanovnici Kruševca su 26. jula doživeli najtopliji dan u lokalnoj istoriji merenja. Pored toga, ovaj grad bio je u subotu ujedno i najtoplije mesto u zemlji – uz Leskovac, Niš i Ćupriju gde se merilo od 43,6 do 43,8 °C.
Poređenja radi, najviša temperatura koju je RHMZ do sada evidentirao kod nas je tek nešto viša – 44,9 °C. Zabeležena je 24. jula 2007. u Smederevskoj Palanci.
Lokalni istorijski rekord oboren je i u Banatskom Karlovcu sa temperaturom od 42 °C.
Zabeležene temperature su i preko 14 °C iznad julske normale. Naime, srednje maksimalne temperature za jul, za period od 1991. do 2020. godine, u Kruševcu i Banatskom Karlovcu iznose 29,5 i 29,1 °C.
Premda Beograd i Niš pamte toplije dane, ne pamte topliji 26. jul. Naime, kako pokazuju merenja sa sajta Weather and Climate, ove godine i u Beogradu i u Nišu srušen je datumski rekord uz temperaturu od 38,6 i 43,7 °C.
Međutim, vreme tokom vikenda nije samo bilo ekstremno toplo, već i promenljivo. Nestabilnost vremena dobro oslikava primer Velikog Gradišta gde je živa u termometru u subotu otišla do 41,5 °C, a izmerena količina kiše bila je 19 mm. To je više od četvrtine prosečne količine padavina za ceo jul (68 mm).
Iako su temperature u međuvremenu pale, za Srbijom je četvrti toplotni talas ovog meteorološkog leta (jun-avgust). A toplotni talasi beležili su se i u onom hladnijem delu godine: tri u januaru, od kojih se jedan nastavio i početkom februara, kao i jedan u martu.
Tako smo već za sedam meseci ove godine ne samo višestruko premašili nekadašnji prosek (1961-1990) od 0,7 toplotnih talasa godišnje, već i skorašnje normale (2011-2020) od četiri toplotna talasa godišnje.
Toplotni talas definiše se kao niz od najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim maksimalnim dnevnim temperaturama u odnosu na prosek.
Nakon najtoplijeg i najsušnijeg juna kod nas, visoke temperature i suša nastavile su se i tokom jula – posebno na jugoistoku zemlje. Na tom podneblju, kako pokazuje novo istraživanje, letnji uslovi već nalikuju mediteranskom klimatu karakterističnom za Španiju i Grčku, a dalje klimatske promene izmeniće jugoistočnu Srbiju još više, dodatno produbljavajući probleme u poljoprivredi i vodosnabdevanju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Usled intenzivnog transporta toplih vazdušnih masa sa severa Afrike ka istočnom Mediteranu, prošle nedelje nadprosečno toplo bilo je i u ostatku regiona.
Dostigavši 41,8 °C, Podgorica se u subotu, 26. jula, izjednačila sa prethodnim julskim rekordom iz 2007. godine. Dok tokom vikenda, između podneva i pet časova posle podne, nije bio moguć ulazak u Akropolj zbog zabrinutosti za zdravlje zaposlenih i posetilaca za vreme vrhunca toplotnog talasa. A Štip je, po svemu sudeći, doživeo najtopliju noć ikada zabeleženu u Severnoj Makedoniji sa 27,6 °C.
Štaviše, meteorolog Maksimilijano Herera je 26. jul opisao kao apsolutno nezabeležen, i to u globalnoj istoriji, sa desetinama hiljada rekorda oborenih u preko 160 zemalja:
MOST EXTRAORDINARY DAY IN HISTORY
— Extreme Temperatures Around The World (@extremetemps) July 27, 2025
We are seeing something unbeiievable:
Dozens of thousands of records are being brutalized in over 160 countries,locally broken by over 10C
Every single DAY of this month has broken more recrods than any single MONTH in history
Updates coming
Ali obaranje rekorda u doba obeleženom klimatskim promenama postaje svakodnevna pojava – a ono što danas smatramo rekordnim preti da na toplijoj planeti postane normala, a rekordi bi mogli da postanu još „rekordniji” i opasniji.
